Грађанско васпитање 18 година касније: Пунолетно, али незрело
Уведено да припреми младе да учествују у демократском друштву, али изгледа није то и урадило.
Од демократских промена у Србији прошло је 19 година. Демократија се изучава годину дана мање и на часовима грађанског васпитања у основним и средњим школама.
Уведен 2001. као изборни предмет, и даље је у том статусу. Похађају га основци и средњошколци, бирајући између грађанског васпитања и веронауке - и то сваке школске године.
Вељко Ристивојевић је у основној школи ишао на веронауку. Када је бирао предмете у гимназији, више га је заинтересовало грађанско.
„На веронауци ми је било досадно. Теме на грађанском су много занимљивије и свакодневније&qуот;, прича Вељко, ученик првог разреда Паланачке гимназије.
Часове грађанског има једном недељно и држи их школска психолошкиња и педагошкиња.
- Крагујевачки гимназијалци лакше до свемира него до Америке
- Посао за цео разред да би сви заједно на екскурзију
- Ђаци би да уче одбрану и заштиту
„Професорка за сваки час припреми тему о којој ћемо да говоримо. Причамо о свакодневним проблемима, насиљу. И ми често кажемо шта нас занима, па о томе разговарамо.
„Занимљиво је. Активни смо, причамо, а професорка хоће да свако од ученика нешто каже, да се укључимо.&qуот;
Већина Вељкових другова и другарица из одељења иде на грађанско. Каже да има и тема које су „смор&qуот;, али је на часовима иначе занимљиво.
„На прошлом часу смо гледали филм о вршњачком насиљу и онда смо причали како бисмо ми реаговали и шта треба да урадимо.&qуот;
Немају ни књиге, ни свеске, и часови се своде на разговоре.
За наставу грађанског не постоје уџбеници, а наставници осмишљавају часове на основу задатог програма.
Вељково одељење до теме демократије и политике и даље није дошло.
„О томе ћемо причати тек у трећој-четвртој години&qуот;, каже.
Ни за грађанско, као ни за веронауку, ђаци не добијају бројчане оцене, већ их наставници оцењују описно.
Пали на испиту
Чини се да, иако пунолетно, грађанско васпитање у Србији и даље није зрело - тако бар показују резултати истраживања које су спровеле Грађанске иницијативе и Цивил Рајт Дефендерс.
У истраживању које је спроведено међу средњошколцима, оцењивано је колико стварно знају о темама о којима причају на грађанском.
Мање од половине ученика дало је тачне одговоре на више од половине постављених питања, што би језиком наставника значило да су пали на испиту.
Шта је етноцентризам, расизам, тоталитаризам, плуразизам или ксенофобија, само су неки од појмова на које је тачно одговорило мање од половине ученика.
Професорка Тамара Џамоња Игњатовић са Факултета политичких наука, једна од ауторки студије, каже да такви разултати нису задовољавајући и да би на основу тога да је за пролазак на испиту потребна половина тачних одговора - ученици морали поново да полажу.
Већина ђака не зна ни која је делатност ОЕБС-а, Светске трговинске организације, Међународног монетарног фонда.
За наставницу Милку Михаиловић праћење познавања чињеница није најбољи начин да се оцене ефекти грађанског васпитања.
Она овај предмет предаје у једној школи и каже да је грађанско васпитање „зрно у процесу образовања за демократију и грађанско друштво&qуот;.
„Један предмет са једним часом недељно, који деца могу да похађају само једну годину није довољан.&qуот;
„Компликовано је пратити ефекте, а да се не узме све у обзир - не само оно што уче у школи, већ и оно што слушају код куће, читају и гледају у медијима.&qуот;
Уџбеник из грађанског васпитања не постоји, а професорка Михаиловић каже да није ни потребан.
„Уџбеник може да помогне, али мени није неопходан.&qуот;
Часове грађанског држе наставници других предмета - социологије, устава и права, психологије, филозофије, па чак и географије, историје, физичког васпитања, уколико су прошли одговарајуће обуке.
„Нико од нас који предајемо грађанско није посебно едукован само за тај предмет. Факултет за то не постоји.
„Сви наставници треба да развијају вештине, да промовишу грађанско, да се о њему не говори само на једном предмету.&qуот;
Предмет за грађанско друштво
Основ за увођење и даљи развој грађанског васпитања представљала је и препорука Савета Европе о образовању за активно учешће у демократском друштву, усвојена 2002.
Ова препорука је донета због пораста неповерења у демократске институције у Европи, успона расизма, нетрпељивости према мањинама, агресивног национализма.
Резултати овогодишњег истраживања спроведеног у јануару упоређивани су са одговорима које су 2009. године давали тадашњи средњошколци.
Већину појмова средњошколци сада боље познају у односу на њихове вршњаке пре десет година.
Занимљиво је да значајно мањи проценат ученика сада зна да слобода окупљања спада у грађанска права, као и шта су невладине организације.
Бојана Селаковић из Грађанских иницијатива каже да је за то одговоран и наратив ван образовног система.
„Снажна је реафирмација наратива из деведесетих година прошлог века која невладине организације и цивилно друштво ставља у негативан контекст. Представници власти константно шаљу збуњујуће поруке.
„С једне стране причају да су невладине организације потребне, нарочито у разговорима са представницима страних организација, а онда након два сата неко од њихових сарадника изађе са потпуно супротним ставовима&qуот;, каже Селаковић, додајући да су то теме које превазилазе грађанско васпитање.
Професорка Џамоња Игњатовић недостатак знања младих о слободи окупљања повезује са негативним извештавањем о протестима последњих неколико година.
Но, три питања на који највећи број ученика зна тачан одговор су - шта је слобода исповести, шта значи начело поделе власти и која је основна функција правосуђа.
Око половине ученика, на пример, зна да владавина права значи да су сви пред законом једнаки, да демократска власт може ограничити слободу медија уколико шире информације које могу угрозити сигурност грађана, као и да је основна функција владе спровођење закона.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.03.2019)











