О пријатељству и љубави
Данас 07.04.2019 | Пише: Борка Павићевић
Не без узбуђења, напротив, улазим у кафић, клуб Битеф театра и тамо, збиља, он се уопште није променио, а протекло је двадесет година, „двадесет година, је ли могуће“, каже Роберто Ћули.
Тако ми је драго да га видим, и, наравно, не знам кога и чега бих се прво сетила, у ствари, свега бих се сетила. И две жене прво, Гордане Косановић и Мире Траиловић. И ту одмах поред њих Јована Ћирилова и Драгана Клаића. Лета ’86, када је Гордана умрла у тридесет и трећој години, позоришта су била затворена, тешко ми је било доћи до Горданиних „домаћих“ фотографија, углавном су биле из Театра на Руру, посебно се сећам Гордане као Лулу
