Хапшење Асанжа: Шта ће бити са Викиликсом и узбуњивачима
Од одлуке Британије да ли ће изручити Асанжа Америци могла би да зависи и судбина свих осталих који објављују поверљиве информације од јавног значаја.
Када су лондонски полицајци извели Џулијана Асанжа из амбасаде Еквадора у Лондону завршила се седмогодишња сага у којој се најпознатији узбуњивач практично налазио у кућном притвору.
Међутим, након што је Еквадор укинуо азил оснивачу Викиликса, отворена су два нова и вероватно још важнија поглавља.
Да ли ће га Велика Британија изручити Америци и тиме отворити врата да се и други узбуњивачи у будућности „лове&qуот; због откривања информација и да ли ће Асанжова судбина утишати оне који су размишљали да крену сличним путем.
Од одговора на ова питања могла би да зависи и судбина слободног говора и новинарства, кажу активисти.
- Суд одлучио: Асанж крив за кршење услова кауције, прети му 12 месеци затвора
- Џулијан Асанж: Суд Еквадора одлучио да Асанж мора сам да плаћа трошкове живота
- Сједињене Државе „припремају оптужницу&qуот; против Асанжа из Викиликса
Американци оптужују Асанжа да је заједно са Челси Менинг, бившом аналитичарком америчке војске „сковао заверу&qуот; и да су наводно заједно „скинули&qуот; четири поверљиве базе података.
„Овај случај би био опасан преседан јер би то значило да сваки новинар може бити суочен са изручењем и суђењем због објављивања истинитих информација о САД које су од јавног значаја&qуот;, рекао је Филип Милошевић из Шер (Схаре) фондације за ББЦ на српском.
Хрватски филозоф и политички активиста Срећко Хорват тврди да САД оваквим захтевом „отварају Пандорину кутију&qуот;.
„Уколико Асанжа који је аустралијски држављанин изруче у САД, можемо да замислимо да Кина или Русија траже да се изручи неки немачки или српски новинар само зато јер је објавио документе о њиховим злочинима&qуот;, објашњава Хорват.
Ко су узбуњивачи?
Узбуњивачи су особе која обавештавају јавност о неморалној или нелегалној радњи друге особе или организације.
Један од првих светски познатих узбуњивача био је човек назван Дубоко грло. Он је новинарима Вашингтон поста открио низ скандала у којима је учествовала администрација председника САД-а Ричарда Никсона, што је довело до афере Вотергејт 1972. године.
Велику пажњу светске јавности добио је и случај Едварда Сноудена који је 2013. открио да Национална безбедносна агенција (НСА) прикупља податке америчких грађана преко једне од водећих компанија за телекомуникације уз помоћ тајног судског налога.
У Србији је закон о заштити узбуњивача усвојен у новембру 2014. године.
Аутоцензура и хлађење
Још 2010. године шведско тужилаштво је издало налог за хапшење Асанжа због оптужби за силовање и сексуално узнемиравање.
Асанж је због страха за сопствену безбедност, тражио и добио азил у амбасади Еквадора, а после неколико година истраге у Шведској су обустављене.
Ипак, ухапшен је због непоштовања услова под којима је пуштен уз кауцију, јер се 2012. године није појавио пред судом у Лондону. Максимална казна за то је 12 месеци затвора.
Хорват тврди да је америчка оптужница против Асанжа истовремено „јадна и опасна&qуот;.
„Асанж се оптужује да је охрабривао Челси Менинг да објави документе. То је као да вас оптуже да сте мене охрабривали да вам одговорим на ова питања. Није баш потпуно исто, али схватате поенту&qуот;, каже он.
Шведска опет отвара истрагу?
После хапшења Асанжа у Лондону и шведски правосудни органи су саопштили да прате целу ситуацију.
Постоји могућност да поново отворе истрагу због оптужби за силовање на основу захтева адвоката наводне жртве силовања.
Адвокатица Елизабет Маси Фриц казала је да ће урадити „све што је у њеној моћи&qуот; да шведски органи поново покрену истрагу о овом случају.
Филип Милошевић наводи да би хапшење Асанжа могло да изазове страх и доведе до „ефекта хлађења&qуот; и аутоцензуре.
„Новинари и активисти би могли да успоре и прекину рад и објављивање информација од јавног значаја, да се не би суочили са истим последицама&qуот;.
И док један део светске јавности осуђује оно што се десило у Лондону, британска премијерка Тереза Меј рекла је да је хапшење доказ да у Британији нико није изнад закона.
Хорват тврди да, ако се оптужбе против Асанжа прихвате као легитимне, доводи се у питање и чињеница да издавач мора да охрабрује извор „између осталог и тако што ће гарантовати његову тајност да изнесе податке које су интересу јавности&qуот;.
Шта је Викиликс?
Викиликс је медијска организација коју је 2006. године основао Џулијан Асанж са циљем да, како је објаснио, омогући узбуњивачима да објављују информације.
До сада је Викиликс објавио преко десет милиона докумената који су били класификовани као тајни.
Ова организација тврди да жели да „донесе важне вести и информације јавности… како би читаоци и историчари видели истините доказе&qуот;.
Од првог дана Викиликс се нашао не мети озбиљних критика влада разних држава, као и безбедносних и обавештајних агенција које су ову организацију оптуживале да је неодговорна.
Викиликс чува податке на серверима у неколико различитих земаља широм света, попут Исланда и Шведске у којима закони штите откривање информација од јавног значаја. На тај начин правосудни органи САД не могу да их затворе.
Организација је током година често била на мети критика због наводног анти-америчког става, антисемитизма, блискости са руским властима, Републиканској странци, али и објављивања личних података „обичних&qуот; људи попут лекарских картона, приватних преписки, бројева личних карата и пасоша.
Викиликс „отпоран&qуот; на нападе
Само функционсање Викиликса после догађаја у Лондону неће бити доведено у питање, сматрају и Милошевић и Хорват.
„Викиликс документа чини доступним преко сервера у различитим међународним јурисдикцијама, укључујући и оне у Шведској, на Исланду и у Белгији које имају прилично јаке законе заштите узбуњивача и новинара&qуот;, тврди Милошевић.
Хорват додаје да Асанж није наиван и да је осигурао да Викиликс може да настави да функционише. Ипак, очекује даље дискредитовање Викиликса као хакерске организације.
„То је и погрешно и опасно, јер онда тако сви медији који објављују чињенице или прљаве тајне моћних режима могу да се означе као терористи или хакери&qуот;, тврди Хорват.
Милошевић је подсетио да је чак и „неколико пресуда Врховног Суда САД потврдило да амерички устав штити поновно објављивање информација стечених нелегалним путем&qуот;.
А то је оно за шта се конкретно терети и Челси Менинг.
„Платформа је активна, уз повремене техничке и финансијске проблеме који су последица бројних напада и притисака од стране разних 'независних' и непознатих актера&qуот;, каже Милошевић.
Хорват закључује да се дешава „управо оно што је Асанж упозоравао&qуот;.
„Не због Шведске, не због Путина, желе га у САД зато што је разоткрио америчке злочине у Авганистану.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.12.2019)
