Protesti u Crnoj Gori: Zašto građani izlaze na ulice

Pre tačno godinu dana, na ulicama Podgorice pristalice Mila Đukanovića uz zastave i vatromet slavile su njegovu ubedljivu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora - brojanje glasova pokazalo je apsolutnu nadmoć dugogodišnjeg lidera nad političkim protivnicima.

Danas tim ulicama šetaju hiljade građana koji traže smenu režima koji simbolizuje čovek koji je pre samo godinu dana dobio novi predsednički mandat.

„Cilj protesta je mirna demontaža korumpiranog sistema i priprema za prve slobodne izbore u Crnoj Gori jer ovde vlast nikada nije smenjena na izborima", kaže za BBC na srpskom Džemal Perović, jedan od organizatora protesta „Odupri se - 97000".

Vlasti upozoravaju da se protiv Crne Gore vodi „hibridni rat" iz stranih centara moći, kako je nedavno predsednik Đukanović poručio na televiziji Prva.

Napomenuo je da su protesti u najmlađoj članici NATO-a došli u isto vreme kada i optužbe za unutarrežimsku korupciju koja stiže od biznismena Duška Kneževića, za kojim su crnogorski organi raspisali poternicu jer se nalazi u Londonu i ne može da odgovori na optužbe za finansijske malverzacije.

Naziv protesta dolazi od afere „koverta" koju je javnosti prezentovao Knežević objavljujući video snimak na kome on daje kovertu sa, kako tvrdi, 97,5 hiljada evra tadašnjem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću koji bi bili korišćeni za kupovinu glasova na izborima.

Agencija za sprečavanje korupcije Crne Gore kaznila je Demokratsku partiju socijalista (DPS) zbog kršenja Zakona o finansiranju političkih partija.

Zašto su u sukobu Đukanović i Knežević

Šta su uzroci protesta?

Kada je pogledao snimak koji je potresao crnogorsko društvo, nekadašnji član Liberalne stranke i dugogodišnji građanski aktivista Džemal Perović imao je samo jedno osećanje.

„Ja se stidim u kakvoj državi živim i želeo sam da podelim taj stid sa javnošću."

Zbog toga je sa još nekoliko aktivista organizovao štampanje 97 koverti koje bi simbolično bile predate tužilaštvu od kojeg se očekuje reakcija.

Priseća se da je pre nekoliko meseci teško bilo naći i 97 volontera, spremnih da te koverte lično predaju, ali da je pažnja građana brzo zadobijena.

„U svakoj normalnoj državi, sve ovo bi izazvalo buru negodovanja, politički skandal širokih razmera, a državni tužilac bi iste noći uhapsio osobe koje se pominju u tom slučaju.

To se nije desilo, već se desio muk."

Perović kaže da je tišina bila prva reakcija i opozicije.

Ipak, već od prvih protesta, najpre neprimetno, pa sve vidljivije, u proteste se uključio i najveći broj opozicionih stranaka.

Jesu li protesti građanski ili politički?

Sa ovom dilemom, organizatori protesta susreću se od prvih dana i pojavljivanja lidera opozicije među demonstrantima.

„Protest je i politički i građanski - izneli smo čisto političke zahteve i mi ne bežimo od toga", otvoreno kaže Džemal Perović.

Sa njim je saglasan i Dritan Abazović, lider opozicione partije URA koja je pozvala svoje pristalice da učestvuju u protestima i finansijski pomogla organizatorima.

„Logično je da ovi protesti imaju političke zahteve.

Što se tiče organizacije, oni su potpuno građanski - nisu ga organizovale ni opozicija, ni partije već grupa građana", kaže Abazović čija stranka na svojim stranicama na društvenim mrežama aktivno izveštava o protestima.

https://www.facebook.com/pokretura/photos/a.313769785493489/953528121517649

Protestima se priključio i Demokratski front (DF), savez opozicionih stranaka koje zastupaju stavove srpske zajednice u Crnoj Gori.

„Ovo su protesti koji teže zadovoljenju pravde - manje je važno da li će ih neko zvati građanski ili politički", kaže za BBC na srpskom Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije koja je jedna od članica DF-a.

Šta su ciljevi protesta?

Organizatori protesta ponudili su predstavnicima opozicije u crnogorskoj Skupštini tekst „Sporazuma za budućnost" i dobili podršku svih 39 poslaničkih potpisa.

Sporazum podrazumeva formiranje vlade građanskog jedinstva ograničenog trajanja, do koje će se doći na fer i slobodnim izborima, a traže se i ostavke predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, premijera Duška Markovića, vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića, rukovodstva Radio-televizije Crne Gore i drugih visokih zvaničnika.

Ceo tekst Sporazuma možete pronaći na ovom linku.

Crnogorska poslanica protiv supruga - tužioca

Crnogorac koji se vratio iz Beograda

„Institucije u Crnoj Gori su blokirane, zarobljene - a to stoji i u izveštaju Evropske komisije", kaže Džemal Perović.

Dritan Abazović navodi da protesti treba da pokažu i da se stiglo do samog kraja u nepoštovanju institucija, Ustava i zakona u Crnoj Gori.

„Jedina opcija je bila da se građani nađu na ulici - kao jedinoj slobodnoj instituciji.

Tim činom je delegitimisana i poslednja nada da u ovoj zemlji postoji bilo kakva institucija koja bi mogla da odgovori ovim izazovima."

Za Andriju Mandića, ovi protesti drugačiji su od onih u susedstvu - kaže da u Beogradu i Tirani protestuju ljudi koji su već bili na vlasti i koje od aktuelnih režima dele „nijanse".

„U Crnoj Gori je pitanje protesta - pitanje osvajanje slobode.

Ovo je zemlja koja nije položila test demokratije, mirne promene vlasti, bez nasilja i prevrata", kaže Mandić.

Šta ove proteste čini drugačijim od dosadašnjih?

Iskustvo opozicionog protestovanja nije strano Crnoj Gori, ali gotovo tri decenije nije dalo rezultata u pokušajima da se promeni vlast - mnoge su stranke menjale strane, cepale se i meteorski dobijale, pa gubile poverenje.

Frustracija birača zbog toga raste, a toga su svesni i organizatori protesta.

„Proklamovali smo promenu sistema i zato želimo vidljivu distancu i prema opozicionim partijama, koje su na ovaj ili onaj način deo ovog sistema.

Postoji opšta rezignacija građana i prema vlasti DPS-a, ali i prema opoziciji koja je konstantno u svađi i stalno stvara utisak da je u međusobnoj borbi za svaki glas", kaže Džemal Perović.

Završnica suđenja za državni udar u Crnoj Gori

Zašto je uhapšen Nebojša Medojević

DF je bio organizator prethodnih velikih protesta protiv vlasti Mila Đukanovića, a njegovim liderima sudi se i za terorističko udruživanje zarad smene režima pred izbore 2016. godine.

„Ovi protesti još nisu dobacili ni blizu onoga što su uradili protesti DF-a 2015. godine - tada su bacili režim na kolena, a formirana je i prelazna vlada koja je pripremila izbore.

Protesti su uvek ovde imali efekta, ali problem nastaje kad dođe do izbora - režim tada zloupotrebljava poluge moći i krade na izborima", kaže Mandić.

Dritan Abazović razume nezadovoljstvo građana opozicijom, ali napominje da je tome doprinela i propaganda vlasti.

„Crna Gora je jedina država regiona i Evrope u kojoj se vlast nikad nije smenjivala, otkad postoji parlamentarni život.

Govoriti da su svi isti, a da niko nikad nije probao drugo - mislim da je malo licemerno."

Kao recept za uspeh, on vidi zajednički rad političara i građanskih predstavnika.

„Ne možemo da ostvarimo demokratske i zakonske promene bez učešća političkih aktera.

Cilj je da vratimo nadu ljudima da su promene moguće - a onda niko više neće biti nedodirljiv, političari će biti smenjivi i moraće da rade u interesu građana", kaže Abazović.

Šta su slabe tačke protesta?

Ni okupljanje „Odupri se - 97000" nije u potpunosti imuno na već poznate „dečije bolesti" crnogorskih protesta.

„Verujem u jedinstvo, uz malu skepsu - koverte su decenijama radile u Crnoj Gori, ne verujem ni da će sad prestati da rade.

Na nama je da nastavimo borbu, ne uključujemo se u političke igre koje će se dešavati, da budemo korektivni faktor kao grupa građana kojoj građani veruju i koja treba da probudi svest da treba biti korektiv i svakoj novoj vlasti", kaže jedan od organizatora Džemal Perović.

Političari nešto drugačije definišu potencijalne zamke za proteste.

Lider DF-a Andrija Mandić kaže da uspeh protesta zavisi od odnosa prema srpskom narodu u Crnoj Gori.

„Verujem da će ljudi u opoziciji, koji su podržavali nezavisnost Crne Gore, imati svest da mora da se izađe u susret jezički, verski najbrojnijoj manjinskoj populaciji.

Ako neko želi da sačuva duh politike Mila Đukanovića koja počiva na antisrpstvu, tu se pravi velika greška i takav pristup ne može doneti dobro Crnoj Gori."

Predsednik pokreta URA Dritan Abazović kaže da protest slabi učešće dela opozicije u radu parlamenta jer tvrdi da se time daje legitimitet režimu, kao i otvaranje pitanja oko kojih nema saglasnosti.

„Nisam srećan što pojedini akteri, između protesta, sklanjaju fokus sa tema i afirmišu druga pitanja poput spoljnopolitičkih, pale zastave međunarodnih organizacija, retorikom doprinose sklanjanju pažnje sa temeljnih zahteva i suštinske stvari koja nas povezuje - suprotstavljanje režimu i želja za slobodnim izborima."

Zbog svega toga, on smatra da je način organizacije - ključna tačka.

„Zbog naših razlika, koje su evidentne - programske, vrednosne, suštinske, bilo je jako važno da se pojavi organizacija poput Odupri se koja je iznad toga i neće voditi naše unutaropozicione bitke.

Da je ovo pokrenula bilo koja politička opcija pojedinačno - bilo bi osuđeno na propast", kaže Abazović.

Crna Gora - prvi dan posle Đukanovića

Bez obzira na razlike u pitanjima koja se tiču aktuelnih problema, i predstavnici stranaka i predstavnici građanskog društva razmišljaju o danu koji će za Crnu Goru doći pre ili kasnije - danu kada se na njenom čelu nađe naslednik Mila Đukanovića.

„Nema razloga za strah, to je posledica propagande režima - ova zemlja ima predstavnike i intelektualne i moralne elite koja neće dozvoliti da se ovde dese značajniji potresi, već ćemo konstatovati da političari periodično moraju da napuštaju svoje pozicije i da je to blagotvorno za društvo.

I bukvalno, to će biti svanuće - u moralnom, ekomonskom i političkom smislu", kaže Dritan Abazović.

Pet stvari koje (ni)su otkrili crnogorski izbori

Kako je Milo „odbranio" Podgoricu

Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine

Sličnome se nada i lider DF-a Andrija Mandić.

„Taj dan izgledaće kao i našim precima kada su se oslobađali od raznih okupacija - to može da bude samo dobar dan za Crnu Goru, a za mene i moju porodicu biće to svakako jedan od najradosnijih dana."

Jednog od organizatora protesta Džemala Perovića ohrabruje činjenica da je na ulicama i veliki broj intelektualaca očuvanog integriteta koji će pokazati da je mirna tranzicija moguća.

„Najveći broj građana želi da se oslobodi jarma, ali nema jasnu viziju.

Da ima, ovaj režim bi pao znatno ranije", zaključuje Perović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.15.2019)