НАЛЕД: Реформе омогућиле напредак Србије

Нове процедуре и подстицаји, које су донеле реформе, омогућили су да свакога дана у Србији имамо пет нових регистрованих предузетничких фирми, 40 сезонских радника који су ангажовани и пријављени, 730 захтева за упис у катастар непокретности, као и 265 захтева за градњу, изјавио је данас председник Савета за еУправу Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Жељко Томић.

Он је, након 13. годишње Скупштине НАЛЕД-а, казао да је прошлу годину обележио низ реформи, а као највеће успехе навео је реформу катастар, нови систем за елекронску пријаву сезонских радника, увођење пореског ослобођења за почетнике у пословању, укидање печата, као и даља унапређења у електронским грађевинским дозволама.

Томић је наласио да су приоритети НАЛЕД-а у наредном периоду сузбијање сиве економије, унапређење планирања и изградње, развој пољопривреде и унапређење здравственог система.

"За нас је кључно увођење стандарда доброг пословања у рад јавне управе, кроз подржку ЕУ интеграцијама, примену препорука Дуинг бизнис листе Светеке банке, као и НАЛЕД-овог програма сертификације општина по мери привреде", казао је он.

Додао је да се НАЛЕД и даље залаже за смањење пореског оптерећење зарада, укидање парафискалних намета и увођење јавног регистра такси и накнада, као и увођење електронских јавних набавки.

Најавио је и да ће НАЛЕД ускоро поставити сајт на коме ће моћи да се види тачно коју таксу и где треба платити, односно колики је износ тог намета.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић оценила је да је дијалог државе и привреде прави пут за унапређење услова пословања, што је, како је оценила, показала сарадња Владе Србије и НАЛЕД-а.

Она је додала да је пут реформи често мукотрпан, и да није једноставно спровести их, јер је потребан конзензус државе, привреде, цивилног сектора.

"Али, кад смо се договорили, јер смо сви партнери у спровођењу реформи, онда смо и успели да остваримо циљ. Ако постоји једна кључна реч која треба да опише успешне реформе онда је то – заједно", навела је она.

Михајловић је истакла да је велики посао урађен у реформи грађевинских дозвола, реформи катастра и у инспекцијским службама.

У наредном периоду очекује да се потпуно заврши електронски катастар, увођење е-управе у просторним плановима, као и да се убрзају реформе које су важне за рејтинг Србије на Дуинг бизнис листи.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот рекао је Србија напредак у стварању повољнијег пословног окружења остварила кроз дијалога између власти, привреде и цивилног друштва.

Он је оценио да је то важно јер је помогло Србији да привуче инвестиције, а привредницима у земљи омогућило већу сигурност да ће њихове инвестиције ићи предвидљивим током.

Скот је казао и да је НАЛЕД "дете америчке Владе", чије је стварање 2006. године подржала Америчка организацију за међународни развој (УСАИД), и додао да почиње нова фаза у оквиру које ће бити реализовани нови пројекти ћији је циљ подстицање даљих реформи у Србији.

"Најуспешније реформе, које ће најдуже трајати, су оне које проистичу из дијалога власти, приврде и цивилног друштва, попут овог који је успоставио НАЛЕД пре 13 година", казао је Скот.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва нагласио је да Србија, због посвећеност државе реформама и координације између активности државе и пословне заједнице, постаје компетитивна на глобалном нивоу, али и да је сада потребно да се та координација претвори у акцију.

Указао је и да је за унапређење конкурентности неопходно постојање агента за координацију активности и мерење утицаја реформи.

"Зато све владе морају да имају некога ко ће помоћи у томе, а ви имате НАЛЕД", рекао је Ндегва.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици оценио је да привреда Србије иде у добром правцу и да су предузети озбиљни кораци у реформи јавне управе, али и да је потребно да се наставе даље реформе, пре свега у приватизацији државних предузећа, укидању парафискалних намета и спречавању одлива мозгова.

Према његовим речима, ЕУ овај региона посматра као целину и да сугерише креирање интегрисаног тржишта, које би могао бити камен темељац за развој овог дела Европе који ће постати део ЕУ.

"Због тога радимо на повезаности, протоку услуга, људи, инвестиција, а и зато постоји пуно регионалних иницијатива, што ЕУ увек подржава", рекао је Фабрици.

(Бета, 18.04.2019)