Рамо, Рамо – Тито мој
Дојче веле 04.05.2019
Сетимо се последњег заједничког купања у кичу, који су југословенски народи иначе обожавали. Оплакивање врховног жреца партизанског мита, било је равно суочавању детета са сопственом смртношћу кроз смрт родитеља.
Тог дана сам први пут обукао сако, белу кошуљу и кравату. Нисам поседовао ни један од та три одевна предмета. Али када сам дан после великог догађаја вратио из гимназије, имао сам само неколико вечерњих сати да пронађем одговарајућу одећу. Наиме, почасна стража пред портретом „највећег сина народа и народности" била је озбиљан задатак за једног социјалистичког омладинца. У помоћ је притекао комшија, пореклом Италијан. Позајмио ми је свој
