Богаљи Зеленог звона
Данас 06.05.2019 | Пише: Владана Којић
Код цркве је паркинг, или је црква на паркингу, ту сам стала. Аутомат им не ради, лик ми даје руком исписан папирић кад сам усла.
Покојни Туста ми виче из звучника да није то још готово, жао ми да га гасим. Киша сипи, све је мокро, журим према банци. Морам да преходам чувени трг. Куда? С оне стране споменика, с ове..? Са ове ћу, туда сам навикла. Запињем о издигнуте плоче голотиње којом су прекрили све. С десне стране зграда Позоришта. И Позоришног клуба Зелено звоно. Погледам у дрвена врата. Затворена. Ја и даље не верујем, иако ми глас у глави говори да је ипак
