Европски избори: Трка кандидата за председника Европске комисије

Кандидати од којих ће један преузети позицију Жан-Клода Јункера као председника Европске комисије имали су окршај у ТВ дебати у Бриселу.

У питању је део процеса за спитзенкандидат - „водећег кандидата&qуот;, у оквиру којег истомишљеници из пан-Европске групе политичких партија у Европском парламенту предлажу кандидате за ову позицију.

Сваки од њих учествује у европским изборима који се одржавају од 23. до 26. маја.

Концепт је први пут испробан 2014. године. Идеја је да именовање кандидата буде изведено на демократски начин тако што ће победник пролазити кроз нешто попут предизборне кампање.

Шесторо кандидата на дебати у Бриселу:

• Манфред Вебер, Европска народна партија

Манфред Вебер је један од амбициозних политичара унутар утицајног блока умерено десничарских партија Европске уније још од ране младости. Често наглашава да има баварске корене док промовише свој план за Европу од 10 тачака.

Он је најближи водећем кандидату али једина ствар коју је икада водио је делегација његове странке у Европском парламенту.

Током дебате, обећао је да ће доделити повереника који ће се бавити новим односима са Африком како би контролисао миграције у Европу. Рекао је да би будући трговински споразуми са другим земљама обухватали клаузуле које забрањују дечији рад.

Али морао је да се брани од оптужби да су његове колеге из деснице гласале против мера о климатским променама.

• Франс Тимерманс, Странка европских социјалиста

Он је врхунски полиглота и први потпредседник Европске комисије. Овај Холанђанин се бавио изменама ЕУ закона, укључујући забрану пластичких сламчица као и преговоре о спразуму ЕУ са Турском чији је циљ смањење уплива броја миграната.

Његов главни предлог у дебати био је порески минимум од 18 одсто у корпорацијама широм ЕУ.

• Маргарет Вестагер, Либерали

Вестагер из Данске тренутно надгледа политику конкурентности у Европској комисији, где су вођене истраге које су резултирале великим казнама за Гугл и Епл.

Током дебате је признала да је Комисија имала подељене гласаче.

„Прошле године смо добили дигитална грађанска права. То смо назвали ГДПР. Како можемо очекивати од људи да то цене?&qуот;.

Необично је да су Либерали предложили још шест кандидата за највишу позицију у ЕУ, укључујући координатора за Брегзит из Европског парламента, Гаја Верхофстада.

• Ска Келер, Европска зелена странка

Ово је други пут да је Ска Келер једна од водећих кандидаткиња. Иако је из Зелене странке, прича о правима миграната исто колико и о заштити животне средине.

Захтевала је да будући споразуми садрже већу заштите људских права.

Холандски еколог Бас Еикхоут је такође испред Зелених.

• Нико Кју, Европска левица

Представних ектремне левице је бивши металски радник из Шпаније који је одрастао у Белгији.

„Јединство ЕУ је у опасности збох строгих политика нечувеног насиља које се примењује у јужној Европи&qуот;, рекао је он.

Он дели позицију са Виолетом Томић, бившом глумицом и чланицом словеначког парламента.

• Јан Захрадил, Европски конзервативци и реформисти

Странка Европских козервативаца и реформиста је изабрала чешког члана Европског парламента да се залаже за ограничавање моћи ЕУ институција и појачавању улога појединачних држава.

Он је цитирао истраживање јавног мњења из Чешке које је показало да 90 одсто грађана жели да остане у ЕУ али 70 одсто не жели да користи само једну валуту, односно евро.

„Ово је јасан пример да људи воле Европску унију али им се не свиђа све што долази из ЕУ&qуот;, рекао је током дебате.

Ко ће победити?

Фигуре из различитих политичких група поменуте су као потенцијални водећи кандидати, али нико међу њима није испунио критеријуме за учешће у ТВ дебати или нису до краја прихватили ту идеју.

Међу њима су заменик премијера Италије Матео Салвини, бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис и Ориол Јункерас, који је тренутно у затвору због улоге у каталонском референдуму за независност 2018.

Али нема никаквих гаранција да ће било ко од њих постати председник Европске комисије.

Претходно је посао добила особа чија је група освојила највише места током избора.

Тако је Жан-Клод Јункер дошао на ову позицију пре пет година, упркос противљењу Дејвида Камеруна и мађарског премијера Виктора Орбана.

Овог пута, лидери ЕУ су рекли да им европски споразуми дају могућност да номинују неког другог за ову позицију, а да они само треба да аминују резултате избора за Европски парламент.

Успешан кандидат онда треба да осигура већину у Европском парламенту.

Избор ће највероватније ипак доћи као резултат игре моћи између земаља, као и потребе за родним и географским балансом у другим долазећим радним местима у ЕУ, који обухватају и Централну европску банку, председника Европског савета и високог представника за спољну политику.

То би могао да буде главни преговарач ЕУ за Брегзит, који је импресионирао многе владе својом способношћу да задржи 27 земаља на истој страни током преговора са Британијом.

Иако нема доказа да ће се уопште кандидовати за ову позицију, Ангела Меркел је тренутно омиљена кандидаткиња о којој се прича у Бриселу.

(ББЦ Невс, 05.16.2019)