Пропаст ресторана Џејмија Оливера симптом крупног проблема британских градова
Пропаст неких од ресторана Џејмија Оливера, најављена данас принудном управом уведеног пред стечај, симптом је крупног проблема који већ годинама потреса битанске градове, названог "Криза главне улице" (Хигх Стреет Црисис).
Део "империје" модерног британског ТВ-кувара - ланац "Јамие'с Италиан", као и ресторани "Барбецоа" и "Фифтеен", прешли су данас под управу банке КПМГ. Затворена су 22 од 25 локала тих марки и 1.000 људи је остало без посла, не рачунајући смењену Оливерову управу.
До тога је дошло иако је Оливер, суочен с прошлогодишњим дугом свог италијанског сегмента ресторана од 70 милиона фунти, само ове године у те ресторане убацио четири милиона фунти, у готовини, а прошле године три милиона, не би ли их спасао предвидиве пропасти због пада зараде. Безуспешно је трагао и за новим инвеститорима, пише ББЦ.
Оливерови међународни ресторани и неки његови други ланци ресторана нису погођени пропашћу тог дела његовог британског кулинарског царства.
Требало је да ланац "Јамие'с Италиан" (Џејмијев италијански) "позитивно заталаса средњи сегмент угоститељског тржишта на главним улицама (градова) Велике Британије, са сјајном вредношћу и намирницама много вишег квалитета, с најбољим стандардима благостања животиња и с невероватним тимом који дели моју страст за изванредном храном и услугом" - објаснио је Оливер изразивши жаљење због неуспеха тог плана.
Синдикт "Уните" (Уједини) је оценио да су Оливерови ресторани жртва "садашње привредне неизвесности", а стручњак за угоститељство Сајмон Мајдловски (Симон Мидловски) из адвокатске фирме "Гордонс" је оценио да Оливер "није успео да одржи корак с променама тренда".
"Да би се успело у том послу, мора се стално напредовати - од менија и избора пића, до начина обраћања гостима", рекао је Мајдловски за ББЦ.
Нагласио је да због поскупљења најма простора и заоштравања конкуренције, "није случајно што засад иде добро само мањим ланцима који имају слободу и флексибилност да послују на свеж начин", што Оливеру очито није успело.
ББЦ ипак констатује да су Оливерови ланци само "најновија жртва услова трговине на британским главним улицама", исто као и пропали ланци кафеа и неуспели "средњи сегмент" угоститељског тржишта - ресторана и посластичарница.
У неколико наврата је ове године лондонски лист "Гардијан" (Тхе Гуардиан) писао о том проблему. Јануара је констатовао да је у последњих пет година затворено осам одсто радњи у главним улицама градова у Енглеској и Велсу, а у неким градовима чак и 20 одсто радњи.
То по истраживању у 88 градова значи затварање бар по 40 радњи годишње просечно по граду, а у једном чак 415. То се наставља и овог месеца је већ трајно празно 10 одсто локала за радње у центрима градова, што је највише у последње четири године.
Највише пропалих су продавнице одеће (затворено 750), експозитуре банака (716), продавнице опреме за спорт и хоби (638), мобилних телефона (569), поклона и честитки (491), књига и географских мапа (463), следе пропали ресторани (434), продавнице обуће (279), продавнице добротворних организација (затворено 247).
Највише ново-отворених радњи су фризерски и козметичарски салони (њихов број је порастао за 1.006), мале самоуслуге с основним намирницама и робом за свакодневне потребе домаћинства (цонвениенце сторес) (плус 518), ресторани домаће кухиње који само испоручују оброке (такеаваи) (плус 325), кафеи (плус 284), пивнице и барови (плус 282), кладионице (плус 200), салони за тетовирање (121) и пекаре (плус 79).
Посебно раст броја пивница и барова у центрима неких градова је последица повећавања броја тамошњих ђака и студената, и "репутације о цветању ноћног живота", пише лист.
Ојачале су и специјализоване продавнице дувана и "електронских цигарета", чији је број скочио за скоро 800 одсто - са 38 на 340.
"Ти екстреми" - пропаст једних, успех других, протумачио је "Гардијан", "приказују растућу промену начина на који потрошачи користе центре градова", а последица су и тога да се низ врста робе и услуга може купити другде, или на интернету.
Борба међу ресторанима је највећа јер је тржиште "презасићено"‚ а драстично су ојачале компаније које све разноврснију храну доносе кући.
Плате у Великој Британији већ дуже од деценије не расту, инфлација је релативно висока, те грађани све теже доносе одлуке о некој куповини, настојећи да смање расходе.
Пошто учешће продаје преко интернета у укупној продаји робе и услуга расте, те је крајем 2018. достигла 21,5 одсто, "услови за малопродају су све тежи и једва опстају многе продавнице које 'физички постоје' " суочене с "цунамијем изазова", указао је "Гардијан".
Све у свему, објавио је тај лист овог месеца, "број радњи које се отварају опада сваке године још од 2015, када га је први пут надмашио број радњи које се затварају". Тако је прошле, 2018. године, затворено више од 50.000 радњи, а отворено 43.000.
Нема сумње да ће се пропаст "класичних радњи" наставити и уобичајена малопродаја у продавницама се још више смањити, уз - с друге стране - "раст понуде за слободно време и услуга у градским центрима што наговештава како се они могу прилагодити да би се боље уклопили у живот у 21. веку" - закључује "Гардиан".
(Бета, 21.05.2019)
