Ја, екселенција

Тај сам. Давно сам заборавио како се рукује са млађим женама, али свеједно ми је. Тачније, баш ме брига. Моја равнодушност је начин одбране од себе самог. Чини ми се да сам неповратно изгубио добре мотиве који би ми вратили виталну радозналост. О чему се ту заправо ради, заиста не знам. Спасавам се понављајући у себи мрачну мисао Артура Шопенхауера: живот није ништа друго него бесмислено бивствовање између два ништавила. И тако бивствујем, шта