Цивилно друштво тражи полицијске истраге независне од политичког утицаја

Представници цивилног друштва оценили су данас да је ревидирани Акциони план за поглавље 24 (правда, слобода и безбедност) још један корак у правцу чланства у ЕУ али недовољно кредибилан, поред осталог због тога што предуслови за реформе које се траже по питању безбедности, слободе и правде нису створени системском реформом полиције.

На скупу у Палати Србија представници Радне групе за поглавље 24 у оквиру Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) оценили су да ревидирани Акциони план за поглавље 24 треба да омогући Србији да "положи велику матуру" на путу ка ЕУ док су у владиној Преговарачкој групи уверени да смо већ пред "дипломирањем".

Директорка Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) и координаторка Радне групе НКЕУ за поглавље 24 Соња Стојановић Гајић сматра да је ревидирани Акциони план недовољно кредибилан корак из три разлога, од којих је први што системском реформом полиције нису створени предуслови за врло захтевне реформе.

"Још увек немамо обезбеђене услове да се полицајци запошљавају на основу квалитета, да напредују на основу квалитета, да знамо колико нам треба шефова у полицији, које полицијске управе су најоптерећеније криминалом, а то су предуслови да би могли да имамо одговор на нека тежа питања, попут борбе против високотехнолошког криминала, тероризма, трговине љуидима", рекла је директорка БЦБП.

Како је додала, зато је Радна група за поглавље 24 у оквиру НКЕУ тражила да се о реформи полиције настави извештавање и у оквиру поглавља 24 и да се води дијалог са грађанским друштвом.

Друга примедба цивилног друштва тиче се захтева, дакле прелазног мерила, да се осигура да полицијске истраге буду независне од уплива криминала и политичког утицаја.

"У документу, који је Преговарачки тим Владе понудио, нуде се неке мере како би се избегло цурење информација ка криминалцима, али нам је јасно одговорено да Влада не сматра да у овој земљи постоји политички утицај на то ко ће бити хапшен и за која дела", казала је Стојановић Гајић.

Према њеним речима, истовремено у грађанском друштву и Европској комисији сматрају да политички утицај постоји, да нису сви једнако третирани и да су потребне посебне мере да професионалци одлучују које ће истраге бити покренуте, а не министар или председник, који најављују хапшења.

Она је указала и на дебату која се води од раније око тога ко треба да мери промене, да ли је то само ЕК која се врло детаљно извештава, или су то грађанско друштво и грађани Србије.

"Зато смо предложили да показатељи буду везани за резултате рада полиције и других органа, што није прихваћено. Речено је да у овој фази желимо само да испунимо услове за матурирање, иако Влада сматра да смо спремни и за дипломирање" рекла је за Бету и Еурактив директорка БЦБП и додала да је предлог цивилног друштва од почетка да се на то гледа из угла грађана.

Соња Стојановић Гајић такође је рекла да је добар део предлога цивилног друштва о транспарентности прихваћен.

Шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању ЕУ Тања Мишчевић истакла је добру и професионалну сарадњу Радне групе за поглавље 24 НКЕУ и Владине Преговарачке групе и рекла да је основни принцип код ревизије Акционог плана за поглавље 24 био квалитет, односно кредибилан, реалан и остварив план.

Она је напоменула и да нека питања нису била ту на почетку, да су у међувремену "искочила", попут миграција, и да су промене у Акционом плану морале да укључе и те области које намећу промене у ЕУ.

"Наредни корак односно циљ је да се преобликовани Акциони план пошаље Европској комисији на усклађивање и мишљење", казала је Мишчевић и додала да не зна колико ће то разматрање у Бриселу трајати али да ће Преговарачки тим са њиховим коментарима поново изаћи пред НКЕУ.

Шефица Преговарачког тима Србије истакла је и да се нада што скоријем дефинисању завршних мерила за поглавље 24.

Скоро дефинисање завршних мерила за поглавље 24 очекује и председник Преговарачке групе за поглавље 24 и помоћник министра унутрашњих послова Зоран Лазаров који је рекао да је укупно гледано из Акционог плана за поглавље 24 испуњено 55 одсто.

Он је на скупу рекао да се важећи Акциони план званично спроводи од 2016. али да су активности кренуле већ 2014. и додао да тај документ није једини, већ је ту и низ стратегија, захтева проистеклих из посета експертских мисија, извештаја, "нонпејпера".

Лазаров је рекао да се ради и на основу самопроцене јер је у неким областима до измена правних тековина ЕУ долазило на месечном нивоу, пошто су то важна питања за ЕУ а Србија се усклађује са ЕУ.

Када је о изменама Акционог плана реч, Лазаров је захвалио НКЕУ на конструктивним коментарима и навео да је 59 предлога цивилног друштва прихваћено, осам делимично а није прихваћено 29, уз образложење.

Такође је рекао да су у реформи Министарства унутрашњих послова сарађивали са Делегацијом ЕУ, ОЕБС, амбасадама.

(Бета, 24.05.2019)