Civilno društvo traži policijske istrage nezavisne od političkog uticaja

Predstavnici civilnog društva ocenili su danas da je revidirani Akcioni plan za poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) još jedan korak u pravcu članstva u EU ali nedovoljno kredibilan, pored ostalog zbog toga što preduslovi za reforme koje se traže po pitanju bezbednosti, slobode i pravde nisu stvoreni sistemskom reformom policije.

Na skupu u Palati Srbija predstavnici Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o EU (NKEU) ocenili su da revidirani Akcioni plan za poglavlje 24 treba da omogući Srbiji da "položi veliku maturu" na putu ka EU dok su u vladinoj Pregovaračkoj grupi uvereni da smo već pred "diplomiranjem".

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 24 Sonja Stojanović Gajić smatra da je revidirani Akcioni plan nedovoljno kredibilan korak iz tri razloga, od kojih je prvi što sistemskom reformom policije nisu stvoreni preduslovi za vrlo zahtevne reforme.

"Još uvek nemamo obezbeđene uslove da se policajci zapošljavaju na osnovu kvaliteta, da napreduju na osnovu kvaliteta, da znamo koliko nam treba šefova u policiji, koje policijske uprave su najopterećenije kriminalom, a to su preduslovi da bi mogli da imamo odgovor na neka teža pitanja, poput borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, trgovine ljuidima", rekla je direktorka BCBP.

Kako je dodala, zato je Radna grupa za poglavlje 24 u okviru NKEU tražila da se o reformi policije nastavi izveštavanje i u okviru poglavlja 24 i da se vodi dijalog sa građanskim društvom.

Druga primedba civilnog društva tiče se zahteva, dakle prelaznog merila, da se osigura da policijske istrage budu nezavisne od upliva kriminala i političkog uticaja.

"U dokumentu, koji je Pregovarački tim Vlade ponudio, nude se neke mere kako bi se izbeglo curenje informacija ka kriminalcima, ali nam je jasno odgovoreno da Vlada ne smatra da u ovoj zemlji postoji politički uticaj na to ko će biti hapšen i za koja dela", kazala je Stojanović Gajić.

Prema njenim rečima, istovremeno u građanskom društvu i Evropskoj komisiji smatraju da politički uticaj postoji, da nisu svi jednako tretirani i da su potrebne posebne mere da profesionalci odlučuju koje će istrage biti pokrenute, a ne ministar ili predsednik, koji najavljuju hapšenja.

Ona je ukazala i na debatu koja se vodi od ranije oko toga ko treba da meri promene, da li je to samo EK koja se vrlo detaljno izveštava, ili su to građansko društvo i građani Srbije.

"Zato smo predložili da pokazatelji budu vezani za rezultate rada policije i drugih organa, što nije prihvaćeno. Rečeno je da u ovoj fazi želimo samo da ispunimo uslove za maturiranje, iako Vlada smatra da smo spremni i za diplomiranje" rekla je za Betu i Euraktiv direktorka BCBP i dodala da je predlog civilnog društva od početka da se na to gleda iz ugla građana.

Sonja Stojanović Gajić takođe je rekla da je dobar deo predloga civilnog društva o transparentnosti prihvaćen.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević istakla je dobru i profesionalnu saradnju Radne grupe za poglavlje 24 NKEU i Vladine Pregovaračke grupe i rekla da je osnovni princip kod revizije Akcionog plana za poglavlje 24 bio kvalitet, odnosno kredibilan, realan i ostvariv plan.

Ona je napomenula i da neka pitanja nisu bila tu na početku, da su u međuvremenu "iskočila", poput migracija, i da su promene u Akcionom planu morale da uključe i te oblasti koje nameću promene u EU.

"Naredni korak odnosno cilj je da se preoblikovani Akcioni plan pošalje Evropskoj komisiji na usklađivanje i mišljenje", kazala je Miščević i dodala da ne zna koliko će to razmatranje u Briselu trajati ali da će Pregovarački tim sa njihovim komentarima ponovo izaći pred NKEU.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije istakla je i da se nada što skorijem definisanju završnih merila za poglavlje 24.

Skoro definisanje završnih merila za poglavlje 24 očekuje i predsednik Pregovaračke grupe za poglavlje 24 i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov koji je rekao da je ukupno gledano iz Akcionog plana za poglavlje 24 ispunjeno 55 odsto.

On je na skupu rekao da se važeći Akcioni plan zvanično sprovodi od 2016. ali da su aktivnosti krenule već 2014. i dodao da taj dokument nije jedini, već je tu i niz strategija, zahteva proisteklih iz poseta ekspertskih misija, izveštaja, "nonpejpera".

Lazarov je rekao da se radi i na osnovu samoprocene jer je u nekim oblastima do izmena pravnih tekovina EU dolazilo na mesečnom nivou, pošto su to važna pitanja za EU a Srbija se usklađuje sa EU.

Kada je o izmenama Akcionog plana reč, Lazarov je zahvalio NKEU na konstruktivnim komentarima i naveo da je 59 predloga civilnog društva prihvaćeno, osam delimično a nije prihvaćeno 29, uz obrazloženje.

Takođe je rekao da su u reformi Ministarstva unutrašnjih poslova sarađivali sa Delegacijom EU, OEBS, ambasadama.

(Beta, 24.05.2019)