Извештај ЕК о Србији: Напредак у владавини права и односима са Косовом кључни за пут ка ЕУ

У извештају о европским реформама у Србији у 2018. години Европска комисија је нагласила да су "напредак у владавини права и сређивање односа с Косовом од битне важности и наставиће да одређују даљи ритам преговора о чланству" Србије у ЕУ.

У сажетку Извештаја о напретку Србије, у који је агенција Бета имала увид, подвлачи се да је "нужно да Србија знатно убрза ритам реформи у области владавине закона".

То је, како се наводи, "посебно важно кад је реч о независности правосуђа, борби против корупције, слободи медија, као и решавању случајева ратних злочина и организованог криминала у самој земљи, ако Србија жели да одржи свеукупну равнотежу у својим преговорима о чланству с ЕУ".

Србија је, оцењује ЕК, "у дијалогу с Приштином, уз посредовање ЕУ, у целини остала ангажована упркос увођењу царина од Косова".

Али додаје да је "нужно да Србија учини даље суштинске напоре и допринесе, посебно кад су у питању њени међународни односи, стварању повољних услова за закључење свеобухватног правно обавезујућег споразума с Косовом".

"Тај споразум је хитан и од битне важности да Србија и Косово могу да иду напред својим одговарајућим европским путевима", навела је Европска комисија.

У извештају се предочава да је "политичка позорница Србије све више обележена поделом и смањивањем простора за различита политичка мишљења".

ЕК наглашава да је отуд "хитно потребно да се створи више простора за истинску расправу између партија, како би био оснажен широки проевропски консензус, што је од животне важности за напредак на путу ка ЕУ".

Такође се наводи да "више опозиционих странака од марта 2019. бојкотује парламент" и указује на то да су "поступци владајуће коалиције довели до погоршавања расправе о законима и закључцима, што је подрило увид парламента у рад извршне власти".

ЕК истиче и да антивладини протести трају од децембра прошле године због напада на једног опозиционог лидера.

И додаје да је, "иако није било напретка у слободи изражавања, нацрт нове владине медијске стратегије израђен на транспарентан начин и уз учешће свих страна", и да сад "треба хитно да буде усвојена и спроведена, имајући у виду озбиљне изазове на том пољу".

У извештају се каже да су "економске реформе дале неке резултате, посебно у маркоекономској стабилизацији", да су "цене зауздане и прилике на тржишту радне снаге побољшане".

"Међутим, кључне структурне реформе јавне управе, пореских власти и државних предузећа споро су напредовале, а приватни сектор трпи лоше последице мањкаве владавине закона и лоше примене правила о поштеној конкуренцији".

Европска комисија је данас објавила годишњи пакет извештаја о проширењу, који утврђује напредак који су учиниле земље у процесу европских интеграција. Ради се о најважнијем документу за земље Западног Балкана и Турску, у којем се утврђује чињенично стање у свакој земљи и оцењује напредак, али и недостаци у испуњавању критеријума у интеграцијском процесу.

У правосуђу Србије напредак, али и даље политички утицај

Србија је у реформи правосуђа постигла одређени напредак, али због забрињавајућег степена политичког утицаја мора да оснажи независност судства и аутономије тужилаштва, оценила је Европска комисија у најновијем годишњем Извештају о напретку Србије на путу у ЕУ.

У документу се оцењује да Србија у области правосуђа показује "одређени степен припремљености" и да је током периода на који се извештај односи постигла "известан напредак".

Србија се, како се наводи, "само делимично позабавила прошлогодишњим препорукама, али је напредак забележен у смањивању броја старих извршних предмета и у спровођењу мера за хармонизацију судске праксе".

Констатује се да су усвојене и неке промене одредби о именовању носилаца правосудних функција и оцењивању рада судија и тужилаца, али да је неопходно да се систем из корена ревидира после измена устава како би се омогућило да постављање и напредовање судија зависи искључиво од заслуга.

Степен политичког утицаја на правосуђе остаје разлог за забринутост, и Србија, према оцени ЕК, мора у првом реду да учини видљив прогрес у јачању независности судства и аутономије тужилаштва.

Уз оцену да постојећи уставни и законски оквир оставља простор за недопуштен политички утицај на правосуђе, у Извештају се наводи да ће будуће измене закона морати да оснаже гаранције независности судства и обезбеде потпуно објективан, транспарентан и на заслугама заснован систем постављања, напредовања и премештања судија и тужилаца.

У извештају се наводи да и даље постоји јак притисак на правосуђе и да државни функционери, па и они највише рангирани, настављају да јавно коментаришу текуће истраге и судске поступке и индивидуалне судије и тужиоце.

Додаје се да се мора обезбедити и да широка дискрециона овлашћења председника судова и шефова тужилаштава не утичу на квалитет суђења, као ни на независност и аутономију судства, што се посебно односи на инструкције тужиоцима.

Србија треба да обезбеди и да, како законски, тако и у пракси, Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ) могу у потпуности да испуне своју улогу у креирању независне и ефикасне судске администрације у складу са европским стандардима, укључујући и у погледу реализације правосудног буџета.

Буџет за судство и тужилаштво и даље је, како се подсећа, предмет подељених надлежности Министарства правде и два савета, што негативно утиче на његово ефикасно планирање.

У Извештају се подсећа и да је акционим планом за поглавље 23. био предвиђен трансфер одређених буџетских надлежности са министарства на ВСС и ДВТ, али да је то у случају ВСС одлагано већ четири пута, док за веће тужилаца још нису усвојене потребне измене закона.

Од Србије се очекује и да усвоји и примени стратегију људских ресурса за целокупан правосудни систем и да успостави униформни и централизован систем управљања предметима, што би заједно требало да доведе до мерљивог унапређења ефикасности правосудног система.

У делу који се односи на поступке за ратне злочине, у Извештају се истиче потреба да Србија у потпуности сарађује са Резидуалним механизмом за кривичне трибунале у Хагу, укључујући и потпуно прихватање и спровођење пресуда и одлука тог механизма и Хашког трибунала.

Те одлуке и пресуде су, како се наводи, у Србији учестало и јавно, па и са највиших места, довођене у питање.

У документу се оцењује да су билатерални протоколи са Хрватском, Црном Гором и БиХ о сарадњи у  процесуирању ратних злочина допринели унапређењу односа и смањивању некажњивости за ратне злочине, али да је сарадња Србије и Косова у тој области веома ограничена.

Констатује се да је у Србији спровођење националне стратегије из 2016. године за истраживање и кажнавање ратних злочина настављено веома спорим темпом.

У документу пише и да услуге јавних бележника и даље нису равномерно на располагању у целој Србији и да их, иако број нотара расте, и даље нема у осам округа.

У Извештају се примећује да је мали напредак постигнут и у увођењу алтернативних механизама решавања спорова, попут медијације.

(Бета, 29.05.2019)