Љубомир Живков: Отворени досије
РТВ 01.06.2019 | РТВ
ФАРКАЖДИН - “Гледај па истерај коме око!” Овим би речима био пропраћен сваки покушај да направимо стрелу, тако смо ми звали и лук, направљен од бреста, а тако се звала и сама стрела од трске, танке као дечији мали прст, на коју си ради какве-такве управљивости могао да на врху окомоташ жицу, довољно међутим танку да не покрја трску. Стрела Милета Пајиног имала је ексер на врху, забадала се у дрвену капију и треперила као струна док се не би смирила, ако би је одапео изблиза пробијала је и кору дуда,
“Гледај па разби који пенџер!”, тако су одрасли наздрављали свакој новонаправљеној праћки, око чијих је састојака увек било муке, требало је набавити довољно дугачку траку очуване гуме, па парче коже (где ће бити уштинута муниција), добро, рашље си лако могао да направиш, као и да нађеш парче канапа. Природне муниције било је на савијутку Тамиша званом и сад Шљунак, ту напуниш џепове каменчићима одговарајућег калибра, и одједаред си
