Чернобиљ данас: Ко живи у забрањеној зони 33 године након катастрофе
Трагедија у Чернобиљу једна је од највећа нуклеарних катастрофа у историји човечанства. Научници и данас пажљиво истражују шта се дешава на територији близу некадашње електране.
Последња епизода серије Чернобиљ, снимљене по истинитим догађајима који су уследили након експлозије у нуклеарној електрани, емитована је у Србији у уторак.
Експлозија у четвртој погонској јединици нуклеарне електране довела је до испуштања радиоактивних супстанци у 400 пута већој количини него што је то био случај када је бачена атомска бомба на Хирошиму 1945. године.
Различите су процене о броју жртава у Чернобиљу. Према званичним подацима УН-а, само 50 људи је погинуло у несрећи, а још 4.000 људи је преминуло од последица радијације.
Бројне студије показују да је на стотине људи оболело због радиоактивног зрачења после експлозије.
Процењује се да је, рачунајући период од две деценије после катастрофе, директно или индиректно, ескплозија у Чернобиљу однела око 200.000 живота.
Чернобиљска трагедија и даље је највећа технолошка катастрофа у историји човечанства.
Научници годинама проучавају шта се дешава и области у којој је ниво радијације био највећи. Покушавају да утврде какве су последице по животну средину.
Живот у „смртоносној шуми&qуот;
Радијација у боровој шуми поред електране била је толика да су се стабла одмах осушила, а готово све животиње су угинуле.
Било је очигледно да је ово подручје апсолутно неприкладно за живот и да ће остати мртво најмање неколико векова (с обзиром на брзину по којој се радиоактивне ствари распадају и престају да буду опасне за околину).
Међутим, данас, 33 године после несреће, забрањена зона претворила се у прави резерват. Ту сад живе медведи и бизони, вукови, рисови, дивље свиње, коњи и многе друге животиње и птице.
Пре пет година научници су у Црвеној шуми, како је зову, инсталирали 42 видео камере које реагују на кретање живих бића. После тога почели су „попис&qуот; шумских становника.
Истраживачи су били изненађени када су открили да је у шуми и даље висока радијација, али да она скоро па нема негативан утицај на дивље животиње у Чернобиљу.
Наравно, постоје нека одступања. На пример, албино се често налазе код птица, инсекти су краћи него ван шуме, а глодари имају знатно мање потомака.
Ипак, ове слике су запањујуће. Према речима научника, животиње су биле много отпорније на радијацију него што се очекивало.
Наравно, свему је допринела и чињеница да око њих није било људи.
„Изгледа да присуство људи, има много лошије ефекте на дивље животиње него нуклеарна катастрофа&qуот;, закључује шпански биолог Херман Орисаола.
Да ли ова област може да се насели?
Ниво радијације око нуклеарне електране у Чернобиљу сада је много нижи него одмах после несреће, али је и даље веома опасан за људе.
Најближи град Припјат, проглашен је ненасељивим у наредних 24 хиљаде година.
Међутим, то не значи да ова територија не може да се користи на други начин. На пример, годишње око 70 хиљада туриста посећује забрањену зону.
На саркофагу који покрива уништену зграду реактора инсталирано је скоро 4.000 соларних панела. Нуклеарна електрана претворена је у соларну.
Истовремено, контаминација радијацијом у шуми је неуједначена. Канадски биолог Тимоти Мусу то упоређује са јорганом.
„Неке области су веома, веома радиоактивне и мало је вероватно да ћете на земљи наићи на овај ниво радијације. У неким деловима, радијације уопште нема&qуот;, објашњава он.
Да би се боље разумело које су области најопасније, научници са Универзитета у Бристолу, саставили су детаљну тродимензионалну мапу радијације у Црвеној шуми.
хттпс://твиттер.цом/ДрКиеранВоод/статус/1119700968248049665
Откако је 2016. постављен саркофаг, радијација из експлодираног нуклеарног реактора је 10 пута мања.
Индустријска гаража у близини била је најсветлија тачка на карти. Тамо је стајала стара опрема за жетву и рђала скоро 30 година.
Само на први поглед ово изгледа чудно. Али све је јасније када се сетимо да су машине из те гараже коришћене одмах после експлозије за санирање штете.
Међутим, последице катастрофе још се осећају и изван погођеног подручја.
На пример, прошлогодишња студија је показала да краве у области Ривне још увек дају млеко са три и по пута већом количином од дозвољене радиоактивног цезијума-137 .
Процене о томе шта ће се дешавати у овом подручју драстично се разликују, али се научници слажу у једном.
Премало времена је прошло од нуклеарне катастрофе оваквих размера и људи ће тек спознати прави обим чернобиљске трагедије.
(ББЦ Невс, 06.05.2019)
