Биљке нестају два пута брже од животиња

Скоро 600 врста биљака нестало је у дивљини у протеклих 250 година, показују нова истраживања.

Овај број није заснован само на проценама, већ те биљке заиста не постоје. Број птица, сисара и водоземаца двоструко је већи, јер биљке нестају.

• Како ви можете помоћи угроженим животињама Србије
• Океани дом за стотине хиљада вируса
• Милион врста угрожено због људи

Научници кажу да биљке изумиру 500 пута брже од очекиваног.

Према мајском извештају УН процењује се да је милион животињских и биљних врста пред изумирањем.

Истраживачи кажу да су њихове анализе лекције свету, који треба из њих да научи како да заустави изумирање.

Већина људи може да именује сисара или птицу која је изумрла у последњих неколико векова, али мало ко може да каже којих биљака више нема, рекла је докторка Елис Хамфрејс са Стокхолм универзитета.

„Из ове студије први пут имамо преглед о томе које су биљке већ изумрле, односно колико се то брзо догађа&qуот;, додала је она.

Међу биљкама којих више нема на нашој планети спада и чилеанско сандалово дрво, које је масовно коришћено за производњу есенцијалних уља.

Највећи губитак је на острвима и у тропима, у којима ове биљке најчешће расту.

Шта је истраживање показало?

Научници из Краљевске ботаничке баште Кју и са универзитета у Стокхолму закључили су да је 571 врста биљака нестала и да је то два пута више него изумрлих птица, сисара и амфибија (укупно 217 врста).

Научници верују да ово није стварна слика и да је много више биљака нестало.

Једна од позитивних ствари је то да су неке биљке, за које се мислило да су изумрле, поново пронађене, попут чиеланског шафрана.

Зашто је изумирање биљака важно?

Сав живот на Земљи зависи од биљака, јер оне обезбеђују кисеоник који удишемо и храну коју једемо.

Изумирање биљака може довести до изумирања других организама који зависе од њих. Пример су неке врсте инсеката који биљке користе за исхрану или за полагање јаја.

Изумирање биљака је лоша вест за све врсте, рекла је докторка Ејмера Ник Лагхада, истраживачица у Краљевској ботаничкој башти.

„Опстанак милиона других врста зависи од биљака, укључујући и људе. И сада пошто знамо без којих биљака остајемо, морамо да их поново засадимо и чувамо, како би сачували и друге организме&qуот;, објашњава она.

Које лекције смо научили?

Истраживачи кажу да се врло брзо морају предузети одређене мере за заустављање изумирања биљака:

• Бележење врста биљака широм света
• Обнављање хербаријума, који чувају биљне узорке
• Подршка ботаничарима који се баве истраживањима
• Учити децу да препознају биљке које расту у њиховом окружењу

Доктор Роб Салгуеро Гомез са Оксфорда, који није радио на овој студији, рекао је да прво морамо да схватимо како, где и зашто је губитак биљака важан и то не само за екологе, већ за цело људско друштво.

„Ми директно зависимо од биљака које користимо у исхрани, за заштиту од сунца и грађевинске материјале, а индиректно за стварање кисеоника и побољшавање менталног здравља, јер је општепознато да боравак у природи опушта људе&qуот;, каже он.

(ББЦ Невс, 06.11.2019)