Завирих у девојачки дневник, боље да нисам
РТС 11.06.2019
Фотографије првих 15 година мог живота су ретке – углавном са рођендана и ретких путовања. Снимке немам. Сећања су избледела. У кутији од ципела, испод граматике енглеског и правописа српског језика, чувам, међутим, стари дневник. Читам га након превише година, препознајем свој неуредан рукопис. Ипак, оно што памтим, није оно што пише.
Била сам четврти разред основне школе када сам почела да пишем свој први дневник. Био је жут и имао катанац на себи. Имала га је и моја две године старија сестра, али је њен био розе. Такође увек закључан. Али кључ исти. Нема месец дана откако сам га, двадесет година касније, као неку временску капсулу, опет отворила. Нису у њему биле тајне, али јесте понека клетва којом сам упозоравала сестру да га не чита. Предострожност као последица
