Пети елемент (3)
Данас 12.06.2019 | Пише: Светислав Басара
Како је време протицало, рече потом Стојковић, једва чујним тоном којим је увек говорио о тобожњим старим, добрим временима – стрељања су, као уосталом и све остало, пропадала, срозавала се, спадала на све ниже и ниже гране, да би у масовним ужичким стрељањима из 1941. дотакла дно дна.
Стрељања у начелу служе да би се завео ред, ова су изазвала неред и пометњу. Ништа тих месеци у Ужицу није било извесно, нико у Ужицу није знао куд удара. Док се не би пребројали мртви – а то је због свеопштег незнања основних рачунских радњи умело да потраје, па је са обе стране стрељачког строја и у публици неизвесност била велика – није се знало ни ко је стрељао, ко стрељан, ко жив, ко мртав, својим сам очима то гледао, општа гнусоба,
Додај Наслови.нет као Google извор
