Збуњујуће синтагме
Данас 13.06.2019 | Пише: Нина Савчић
Питала ме је пријатељица да ли хоћу да ми позајми роман који је управо прочитала. Какав је, питам. Сасвим добар, каже. Не бих.
„Сасвим добар“ није довољно добар. Само је „добар“ роман вредан времена, или одличан, или сјајан. „Сасвим добром“ нешто недостаје. Необично, помислила сам док сам махала главом лево-десно гледајући у намрштену пријатељицу. Зашто прилог уз придев уноси сумњу у квалитет? Притом би његово значење логично упућивало на то да је од „доброг“ још бољи јер „сасвим“ би се могло лексички дефинисати као: испољеност неке особине у највећој мери. Тако
