Како је летећи Холанђанин побио дјецу у Витезу

Необично лијеп и сунчан дан. То сунце је јаче гријало, тај дан је био свјетлији и због примирја потписаног. Дјеца су коначно могла да се играју. Могла су да трче по уличицама Витеза без страха да ће их погодити снајпер. А снајпер је био као комарац. Вјечно присутан тог прољећа ‘93 у том Витезу. Од њега су страдала и дјеца. И сад је готово. Примирје, та чудесна ријеч. Сања, Милан и Иван Гарић су разиграна дјечица којој је фалило баш то, игре у изобиљу. И сад