Полиција, сузавац и шокери - агресивна средства принуде и медицинска нега

Полиција у Србији има овлашћење да користи сузавац, електрошокере и палице, али и дужност да пружи негу и савете онима које на тај начин повреде.

Након коришћења сузавца полицајци ће окренути особу према ветру или вентилатору и рећи јој да очи не трља, већ да их испере текућом хладном водом, наводи се у новом Правилнику о полицијским овлашћењима који је на снази од 10. јуна.

Правилником је прописано и да ће полиција након коришћења електрошокера, ако је неопходно, особи пружити и медицинску помоћ.

Употреба електрошокера и палица забрањена је када су питању возачи у саобраћају, али је дозвољена према трудницама и срчаним болесницима.

Забрињавајуће је то што је Правилник потенцијално у у сукобу са чланом 107 Закона о полицији који прописује забрану коришћења физичких средстава принуде према младим, болесним, изнемоглим лицима и трудницама, каже Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику за ББЦ на српском.

„Стручна јавност је и раније упозоравала на потенцијална угрожавања права грађана, будући да ово питање одређује подзаконски акт, то јест правилник - што даје већу дискрециону моћ одлучивања и смањује степен контроле&qуот;, каже он.

Министарство унутрашњих послова још није одговорило на питања ББЦ-ја о новом правилнику који је објављен у Службеном гласнику.

Шта стоји у Правилнику?

Пре употребе електромагнетних средстава или сузавца, полицијски службеник дужан је да упозори особу да ће употребити неко од ова два средства.

Електромагнетна средства струјом блокирају мишиће и онеспособе човека, док сузавац хемикалијама надражује дисајне путеве и кожу преко пора, очи и уста.

„Након употребе електромагнетних средстава, полицијски службеник ће пратити стање и понашање лица према коме је средство употребљено, и одмах ће омогућити пружање стручне медицинске помоћи ако лице остане у стању стреса, шока, има друге здравствене проблеме или тражи медицинску помоћ&qуот;, пише у документу.

Употреба тих средстава није дозвољена у ситуацијама када би то било опасно по живот, али се ипак може користити у случајевима када није могуће употребити друга средства принуде.

„Према особама које су рањене, обилно крваре, трудницама, ментално оболелим и срчаним болесницима - употребиће се изузетно, са нарочитом пажњом и за најкраће могуће време&qуот;.

„Бесмислено је очекивати да полицајац на терену, од заштитника који зауставља насилника, убицу или силоватеља, одједном постане медицинска сестра или козметичар и брине о томе човеку и да га запира&qуот;, оцењује криминолог Душан Давидовић за ББЦ.

Давидовић сматра да укључивање осетљивих група у текст Правилника, показује лицемерје полиције.

„Правилник даје могућност полицајцима да користе груба средства, а онда подметну у текст труднице и рањенике, да се види да воде рачуна о грађанима и појединцима.

То је лажни морал - да се власи не досете.&qуот;

Електрошокери - избегавати главу и артерије

Приликом употребе електромагнетних средстава, полицијски службеник предузима следеће мере безбедности:

• У случају упозорења ласером, глава не сме да буде циљана да би се избегла могућност употребе ласерских зрака у висини очију;
• У случају употребе средства на даљину, нишањење неких делова тела треба избећи, поготово главе или врата због присуства грлених артерија, како би се онемогућиле повреде или мучнине особе која треба бити привремено онеспособљена;
• Ова средства се не употребљавају ако је одећа лица наквашена запаљивим супстанцама (алкохол, бензин и сл.).

*Извор: Правилник о полицијским овлашћењима

Ове одредбе су „апсолутно проблематичне&qуот;, јер ће у пракси бити неизводљиво да полицијски службеници процењују здравствено стање особа или да им пружају медицинске савете, сматра Елек.

„У земљама у којима се електромагнетни шок, такозвани тејзер, примењује, поред прве помоћи на лицу места, обавезно је обезбедити и указивање стручне медицинске помоћи здравствених радника&qуот;, наводи Елек.

Овај радикални заокрет у пракси полицијског деловања има оправдање, додаје Давидовић.

„Имамо огроман број полицајаца који су настрадали на дужности, јер нису имали довољна овлашћења да се сачувају. Зато уводе ова јако репресивна средства, која употребљавају све полиције света&qуот;, наводи.

Терористи и криминалци постали су много агресивнији, истиче Давидовић, па се зато и полиција окреће новим средствима принуде.

„Она нису опасна као метак, али могу и да убију. Ако струјом нападнете човека са пејсмејкером, он је готов&qуот;.

Шта полицајац ради након што употреби сузавац?

Након употребе распршивача, полицијски службеник ће лицу пружити потребну помоћ што пре, и то:

• У складу са могућностима лице одвести у неконтаминирано подручје и окренути га лицем према ветру, вентилатору или другом приручном средству;
• Лицу рећи да буде мирно, да покуша нормално да дише, да лице и очи испере текућом хладном водом и да не трља очи.

Након указане потребне помоћи полицијски службеник ће упозорити лице да:

• Не користи креме, лосионе или друге козметичке препарате који могу активне компоненте спреја дуже задржати у додиру са кожом;
• За уклањање активне компоненте може користити сапун који не садржи уље, да лице брише пешкиром тапкањем, без трљања;
• Ради спречавања отицања, контаминирана подручја тела може хладити водом, мокрим облогама или ледом;
• Мора темељно опрати сочива.

*Извор: Правилник о полицијским овлашћењима

Каква је пракса у другим државама?

У Хрватској и Црној Гори које су релевантне за поређење са Србијом, полиција нема овлашћења да примењује електромагнетне шокове као средство принуде, каже Елек. Употреба сузавца је дозвољена.

„Иако законска решења свуда, па тако и у Србији, предвиђају бројна ограничења приликом њихове употребе, тешко је осигурати ефективну примену у пракси&qуот;, истиче Елек.

Он каже да је правило да сва овлашћења која могу да угрозе права грађана морају бити праћена адекватним мерама контроле да би се спречиле злоупотребе.

„Ово ће бити кључни проблем и у Србији будући да Сектор унутрашње контроле и даље нема довољно капацитета, нити аутономију у раду, да контролише законитост примене полицијских овлашћења.

„На ово је указала и Европска унија у последњем извештају за Србију&qуот;, каже Елек.

Шта су средства принуде?

• Електромагнетна средства
• Распршивач са надражујућим средством
• Физичка снага
• Службена палица
• Средства за везивање
• Специјална возила
• Посебно дресирани пси
• Коњица
• Хемијска средства
• Ватрено оружје и посебне врсте оружја
• Уређаји за избацивање млазева воде
• Средство за спречавање проласка лица

Нова средства принуде уведена су први пут 2016. године када је усвајан нови Закон о полицији, подсећа Елек.

У децембру 2018. године, Универзитет у Кембриџу објавио је резултате истраживања које је показало да су лондонски полицајци који су носили „тејзере&qуот; на видном месту, чешће били мета напада, али су и чешће употребљавали силу.

Америчка полиција је почетком деведесетих година почела да га користи.

Наводно, у великом броју случајева електрошокери су били кобни за особе које је полиција желела да онеспособи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.20.2019)