Ljubomir Živkov: Ah, helidoni mou
RTV 22.06.2019 | RTV
FARKAŽDIN - Na telegrafskoj žici razvučenoj između krova kuće i letnje kujne stoje dve laste, vi ste, bez uvrede, neka sitnija sorta, ili ste se tu, u štali, rodile, i sad ste aterirale, ako se tako može reći, a ne može, jer je u korenu te reči ova naša mati, Terra, koja je za Kocbeka slatko tamno zrno među zrnima, a čijom je dubinom zbunjen, vi ste pristale na prvu vodoravnu podlogu koju ste ugledale, i tu prikupljate kuraž da nadletite Zeleni sokak, možda čak i Utrine?
Lastavičjem rodu, kao i drugim selicama, zar ne dugujemo izvinjenje zbog istrajnog neudubljivanja u tegobe i opasnosti leta nad Sredozemnim morem, gle, dvaput godišnje ga prelećete, kao ljudi koji uživaju penzije od dveju država, pa žive pola godine u domaji, pola u prekomorskoj zemlji. Jesu li laste, ove koje sad izleću kroz mračan prozor štale, naše stare laste, ili je taj smeštaj zapeo za oko došljakinjama koje sa našima nisu u krvnom
