Зовите Екрема
Данас 30.06.2019 | Пише: Светислав Басара
Догузељасмо некако и до краја ове узавреле седмице, углавном посвећене колективној психоанализи и схоластичким расправама на тему ко има морално право да Данилу Кишу додели статус почасног грађанина (остало је нејасно да ли уз статус иде и стан, тј. гроб у Суботици) а ко не, следствено немадох времена за практиковање мог омиљеног старог српског заната – плајпичење политичких персона драматис (без обзира на боју).
Будући, међутим, да горепоменуте персоне нису направиле пиздарије вредне помена – или су мени, ако их је било, промакле – не преостаје ми ништа друго него да се латим провереног суботњег заната – културе, укључујући и политичку. Данас ћемо, дакле, говорити о култури имитације, тако карактеристичној за провинцијалну средину попут наше, која – претпостављам да би Јунг тако поставио ствар – своје тешке комплексе (раније смо их звали празилук у гузици) покушава да
