Степу красиле генијалност и скромност

РАНО јутро у Чачку 1920. лета Господњег. Нетом пензионисани војвода Степа Степановић устаје из војничког кревета на којем је, по сопственој жељи, спавао у скромној породичној кући у Чачку. Из дворишта се чује рзање ослепеле кобиле Виле. Њу, која му је била одана у повлачењу преко Албаније и на Солунском фронту и која је заједно с њим стасала за "пензију", повео је са собом. Команда му је нудила вилу у Београду, али је стари ратник радије одабрао своју Вилу.