Зашто авио компаније затуре 25 милиона торби годишње
То је један од најнеутешнијих осећаја на свету - чекате торбу да се појави на вртешци за пртљаг након што су сви остали путници већ покупили своје.
Авионска индустрија тврди да је постала боља у чувању нашег пртљага, делимично због унапређене технологије његовог праћења. Али сваке године се и даље загуби десетине милиона торби. Ради ли се на томе, дакле, довољно?
То је један од најнеутешнијих осећаја на свету - чекате торбу да се појави на вртешци за пртљаг након што су сви остали путници већ покупили своје.
И она се не појави.
Непријатно искуство за милионе авионских путника. Али зашто се то дешава?
Како индустрија која користи најсавременију технологију у својим авионима и системима ваздушне контроле може да буде и даље толико заостала кад је у питању наш пртљаг?
Али, прво, почнимо с мало добрих вести.
Сита, међународна ИТ подршка индустрији која надгледа глобално руковање пртљагом, каже да је укупан број „затурених&qуот; торби опао са 46,9 милиона 2007. године на 24,8 милиона 2018. године.
И све то у периоду кад се укупан број авионских путника готово удвостручио.
Инвестирање у технологију праћења, каже Сита, почело је да се исплаћује.
На пример, америчка авио компанија Делта сада уврстила је сићушно РФИД [идентификација радијском фреквенцијом] обележје у познату баркод етикету која се лепи око дршке ваше торбе. То значи да сваку торбу машине могу аутоматски да очитају док се она пробија кроз аеродромски систем.
Залутале торбе могу да се примете много лакше преко централног система за надгледање.
„Можете узети здраво за готово да од 150 милиона торби колико превеземо сваке године, свака добије такво обележје&qуот;, каже Гарет Џојс, директор у Делти.
Делта сада тврди да рукује са 99,9 одсто торби својих муштерија „савршено&qуот;. Друге авио компаније такође уводе РФИД обележја и мобилне читаче за руковаоце пртљагом.
Али 25 милиона торби - од укупно 4,3 милијарде - и даље сваке године заврши на погрешном месту или се загуби. Зашто?
Скоро половина свих торби које залутају учине то због проблема приликом преседања на друге летове, каже Сита. Одложени летови имају домино ефекат - ваша торба просто не стигне на време до лета на који преседате.
А значајан део несталих торби отпада на путнике или руковаоце који су просто покупили погрешну.
Још један важан фактор може да буде и сложеност система руковања. Не неким аеродромима, авио компаније упошљавају властите руковаоце, али на другим су руковаоци независни и раде под уговором за више авио-компанија одједном.
Стандард Међународног удружења за авио саобраћај (Иата) за кодирање информација о пртљагу датира још из 1989. године. А систем обележавања баркодом са нама је од педесетих.
На неким мањим аеродромима, чак се ни те етикете још увек рутински не очитавају.
Технолошка подршка Зебра, на пример, недавно је објавила да је руковаоце пртљагом опскрбила са 230 мобилна компјутера на 14 грчких аеродрома само да би им омогућила да очитавају баркодове са етикета на торбама.
„Да тога нема, било би много више папирологије&qуот;, каже Дин Портер из Зебре.
И док бројни путници лете с острва на острво, то понекад доводи до много затурених торби. То је и искуство које путници на малим европским аеродромима вероватно врло добро познају.
Овај проблем одавно је већ требало да буде искорењен.
Прошле године Иата је донела нову регулативу - Резолуцију 753 - са циљем да натера авио компаније и аеродроме да поведу мало више рачуна о нашем пртљагу.
Сада мора да се потврди да су торбе присутне и праве на неколико кључних тачака током путовања, објашњава Ендрју Прајс из Иате, укључујући кад се утоваре у авион и кад уђу у систем преседања на аеродромима.
А прошлог месеца изгласала је и подршку увођењу РФИД обележавања свуда, што је потез којим би могло да се уштеди 3 милијарде долара, каже ово тело, чак и након што се урачунају трошкови увођења нове опреме и система надгледања.
Проналажење затурених торби а потом њихово слање незадовољним муштеријама кошта много времена и новца.
„Имајући у виду да се пртљаг сматра прилично досадном облашћу... ту заправо постоји огромна количина сасвим интересантне технологије и инвестиција&qуот;, објашњава Прајс.
Делта, на пример, експериментише са машинским учењем да би уочила обрасце изгубљеног пртљага и препознала слабе тачке у систему, као што су одређене дестинације или чак типови торби који су проблематичнији него неки други.
Друге иновације подразумевају апликације авио компанија које обавештавају муштерије где се њихове торбе налазе у сваком датом тренутку. Иако то нужно не утиче на то како се рукује тим торбама, путници изгледа умеју да цене што имају више информација надомак руке.
На пример, сибирска компанија С7 Ерлајнс нуди апликацију за праћење пртљага за својих 16 милиона путника годишње, а више од половине њих сада прате своје торбе на овај начин.
Гомиле других авио компанија, као што су Јунајтед и Америкен Ерлајнс, такође нуде сличну услугу.
Европа има убедљиво најгори учинак што се тиче руковања пртљагом, према информацијама Сите. Стари континент је заслужан за 7,29 затурених торби на 1.000 путника годишње, у поређењу са 2,85 у Северној Америци и само 1,77 у Азији.
Наравно, можете да преузмете ствари у властите руке и пратите сопствени пртљаг уз помоћ ГПС-а или мобилне мреже обележавања.
Направа се налази унутар ваше торбе и емитује локацију из било ког кутка света придруженој апликацији на паметном телефону. Творци овога су ЛагЛок, Тракдот, Тајл и Смарт Јунит.
Шта се, дакле, деси са пртљагом који је изгубљен или украден, уместо само послат на погрешну адресу? Само пет одсто пртљага спада у ову категорију, каже Сита. Сваки који заврши на аеродромском одељењу за изгубљени пртљаг обично се чува неколико месеци, пре него што се уништи или пошаље на аукцију.
„Имали смо свашта, од зубних протеза до вештачких удова&qуот;, каже Сем Јуинг, помоћни директор БЦВА, бристолске аукцијске куће.
„Све што можете да замислите да би неко пожелео да премести из тачке А у тачку Б.&qуот;
У САД, Центар за неподигнут пртљаг у Алабами нуди неподигнут пртљаг који је откупио од авио компанија на продају. Његова интернет страница се хвали: „Никад не знате шта ћете пронаћи.&qуот;
Ако авионска индустрија коначно успе да се сабере, такве услуге - једног дана - можда више неће бити потребне.
Пратите уредника за Технологију пословања Метјуа Вола на Твитеру и Фејсбуку.
(ББЦ Невс, 07.04.2019)
