Рембрант: Рајксмузеј емитује уживо рестаурацију „Ноћне страже“
Љубитељи уметности широм света могу да уживо да гледају највећу рестаурацију Рембрантовог ремек-дела.
Амстердамски музеј почео је са највећом рестаурацијом Рембрантове познате слике „Ноћна стража&qуот; и позива људе да је гледају уживо.
Ремек-дело, настало 1642. године, постављено је унутар специјално дизајнираног зида од стакла тако да сви заинтересовани могу да гледају слику и док траје процес рестаурације.
Љубитељи уметности могу радове да прате и онлајн.
Ова позната слика је последњи пут обнављана пре више од 40 година, када је прорезана ножем.
„Ноћна стража&qуот; се сматра најамбициознијим делом Рембранта. Поручио ју је градоначелник и вођа грађанске страже Амстердама, Франс Ванинк Кок, који је желео групни портрет милиције.
Слика је висока скоро четири метра и широка око 4,5 метра, док тежи 337 килограма. Осим што је позната по величини, слика је чувена по драмском светлу и покрету.
- За колико је продат Ван Гогов пиштољ којим је покушао самоубиство
- Колико кошта најскупља Монеова слика
Ипак, стручњаци из амстердамског Рајксмузеја су забринути да се спољашност ремек-дела мења, указујући на пример бланширања фигуре малог пса. Из музеја наводе да ће овај мултимилионски пројекат рестаурације помоћи запосленима да боље разумеју у ком је слика стању.
„Неопходно је детаљно испитивање како би се утврдио најбољи план за обрађивање, а то ће подразумевати технике снимања, фотографије у високој резолуцији и напредну компјутерску анализу&qуот;, наводе. „Коришћењем ових и других метода, добићемо веома детаљно стање слике - не само обојене површине, већ сваког слоја посебно - од лака до платна&qуот;.
хттпс://твиттер.цом/ријксмусеум/статус/1148144709384232960
Овај пројекат је, заправо, прва велика рестаурација овог дела још од 1975. године, када се човек наоружан кухињским ножем борио са радником обезбеђења и прорезао слику, рекавши очевицима да је „то урадио за Господа&qуот;.
Слика је ножем изгребана и раније - 1911. године, док је 1990. године напрскана хемикалијом. У оба случаја штета је била мала и релативно лака за уклањање.
Генерални директор музеја Тако Дибитс је рекао да је музеј одлучио да допусти јавности да посматра пројекат, назван „операција Ноћна стража&qуот;, зато што слика „припада свима нама&qуот;.
„Више од два и по милиона људи долази да је види сваке године. Она припада свима који живе у Холандији и свету. Зато смо мислили да јавност има право да види шта се дешава са том сликом&qуот;, каже Дибитс.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.08.2019)
