Вучје ноћи
Данас 08.07.2019 | Пише: Владо Жабот
Архипелаг магазин Оргуљаш и црквењак Рафаел Меден седео је у мрачној, превише угрејаној жупничкој изби и пио ракију. Напољу је вејао снег.
О стакла је у налетима ударао северни ветар да је звецкало и шкрипутало у старом, расклиматаном прозору и по зиду са спољне стране би свако мало клизнула грана неке од крушака тепки које су расле око жупног дома. Падао је мрак. Велика каљева пећ је испаравала врелину – и у мисли, тако да су биле лење, празне и некако сувишне. Није му се дало да устане и упали светла. А и зашто би… Није, додуше, имало о чему да се мисли. Некадашњи снови су отишли у пропаст. И
