Климатске промене: Љубљана ће се најбрже загревати од свих балканских градова

Лета и зиме у Европи биће све топлије, са просечним порастом температуре између 3,5 до 4,7 степени Целзијуса, показала је студија објављена у часопису ПЛОС Један.

То је исто као када би се градови померили 1000 километара јужније - а највише ће се одразити на градове који су најудаљенији од екватора, наводи Краутер Леб.

По прогнозама из истраживања, до 2050. температура ће се највише променити у Љубљани - у најтоплијим месецима порашће за осам степени.

Главни град Словеније имаће климу попут оне у америчком граду Вирџинија бичу, просечна годишња температура биће виша за 3,5 степена.

Београд ће, по њиховим проценама, имати климу као Сан Антонио у Тексасу, са летњом температуром већом за 7,9 подеока на Целзијусовој скали.

Исто толико у летњим месецима биће топлији и Нови Сад.

Новосађани, Бањалучани и Сарајлије имаће у наредне три деценије климу налик оној у Даласу у Америци, са порастом просечне годишње температуре између 2,7 и 2,9 степени.

Сличне су прогнозе за Загреб, Скопље, Приштину и Подгорицу.

Промене очекују и остале европске градове - Лондон и Москва током лета биће топлији за шест степени.

Лоше прогнозе

Анализом 520 великих градова утврђено је да би у наредним деценијама Лондон могао да буде топао као Барселона. Међутим, то није добро, као што можда звучи.

Сваки пети велики град, укључујући Сингапур и Куала Лумпур, суочиће се са условима, које раније нису имали.

Лондон би могла да погоди велика суша, попут оне која је задесила Барселону 2008. - када су морали да увозе пијаћу воду из Француске и то платили преко 20 милиона фунти.

„Историја нам непрестано показује да подаци и чињенице не подстичу људе да промене понашање или уверења&qуот;, каже аутор студије Жан Грансоа Бастин.

Хоће ли свет заиста бити за два степена топлији?

Владе широм света обавезују се да ће ограничити пораст температуре на 1,5 степени до 2050.

На светском нивоу она је већ виша за степен у односу на преиндустријску еру током 19. века - када још није било масовне употребе фосилних горива, саопштено је из Међувладиног панела за климатске промене.

Постојећим темпом - 0,2 степена по деценији - глобално загревање достићи ће ниво од 1,5 степени између 2030. и 2052. године.

Да би се остало на нивоу испод 1,5 степени емисија угљен-диоксида мора да се смањи за 45 процената до 2030, а да до 2050. буде сведена на нулу.

То значи да су ове пројекције прилично оптимистичне, и подразумевају да ће се убудуће смањити ефекат стаклене баште и емисије гасова.

Аутори очекују да ће врхунац бити 2140. и да ће тада почети да опада.

Извештај предвиђа да ће три четвртине великих градова у свету доживети драматичне климатске промене, под овим условима.

„Клима какву човек није искусио&qуот;

„Ова студија помаже да се климатске промене ставе у контекст живота појединца и што је још важније - да покажу да ће многа места добити климу, какву досад човек није искусио&qуот;, каже професор Ричард Бетс из Центра Мет офис Хадли.

Професор Ридингс Универзитета Мајк Локвуд упозорио је на штету која би могла да задеси инфраструктуру.

„Клима Барселоне у Лондону звучи као нешто добро - осим ако не болујете од астме или имате срчаних проблема - лондонска глина скупља се и крхка је ако се превише осуши, а затим се надува и прошири када јако мокро.&qуот;

„Као и увек, у детаљима климатских промена крије се деструктивни и непредвидиви ђаво.&qуот;

Европа је искусила екстреме већ овог лета, када је у једном дану пало кише, колико је просечна количина у року од два месеца, што се десило у неким деловима Велике Британије.

Услед климатских промена и вероватноћа топлотног удара је пет пута већа.

Професорка Габи Хегерл са Универзитета у Единбургу каже да ова студија „не обухвата појединачне догађаје као што су незапамћени топлотни таласи, суше и обилне кише или поплаве&qуот;.

Подизање нивоа мора, такође, може представљати проблем бројним приобалним градовима.

---

(ББЦ Невс, 07.15.2019)