Моје
Данас 15.07.2019 | Пише: Срђан В. Тешин
Архипелаг магазин Како време пролази, све чешће читам књиге писаца које и лично познајем. Нема сумње, има у томе много дражи и ексклузивитета.
Ипак, понекад ми засмета глас писца. Будући да знам тачно како изговара неке речи, док покушавам да се препустим читању у осами, имам утисак да се гура да легне поред мене у кревет или да седне непозван за мој сто. Има један, кад га читам, лепо га чујем како на мене сикће кроза зубе. Пошто не могу да га ућуткам, то уме да буде напорно. Писаћу о ономе о чему би сваки писац требало да ћути; писаћу, дакле, о читању које призива писање, о путевима који су водили ка
