Заборављени обичаји: Последњи издисај

– Обичај је зато био да када човек издахне, укућани подигну један цреп на крову куће, како би душа могла да изађе. Брига о последњем даху је била уобичајена и код старих Римљана, само што би такву душу при издисају хватао својим устима из уста самртникових син, или најближи сродник. – Друго име за душу код Срба је сен, и она значи дух, авет и покојника. При томе се обично замишља слика, а нарочито сенка, па се одраз коју људско тело оставља према светлости код