И херој и пробисвет
Данас 22.07.2019 | Пише: Хавијер Серкас
Нисам више помишљао да пишем о Енрику Марку све док, а то је било четири године након избијања његовог случаја, када сам објавио „Анатомију једног тренутка“ – стварну причу или роман без фикције који није имао никакве везе са Марком, уз помоћ мог психоаналитичара, нисам дошао до закључка да сам ја хохштаплер, сетивши се свог пријатеља Писона, када ме је у мадридском дому Варгаса Љосе назвао хохштаплером.
Мада сам се сетио и ласкавог одушевљења Варгаса Љосе у његовом дому у Мадриду, због чега сам помислио да је можда тачно да је Марко мој јунак, помислио сам да само хохштаплер може да исприча причу о неком хохштаплеру и да можда, уколико сам ја заиста хохштаплер, заиста нико боље од мене не би могао да исприча повест о Марку. Сем тога, све време током четири године које сам потрошио на писање управо објављене књиге никада нисам у потпуности заборавио Марка,
