Портрет убице у младости

Срели смо се у градском теснацу, где се свако сваком уноси у фацу, па се страшно грче на мрачноме плацу А беше леп тај човек млад, страшно баш леп, к’о над минским пољем, црних лала сад Од врелине кад му дође, и упадне у подобије, тад може све да збрише, да попали све и побије О укољицама је разбијао стереотипе, нож моралног компаса, низ струје је пуштао другачије, тај неокортикални хермесовски даса Био је фаца, стероид-стас, Марлијев фриз, због ког су клинке