Возите опрезно: Чему, иначе, живот…

И сви су, наравно, били згрожени, на кратко. Права жалост, она која те тера да нешто урадиш, овде још не постоји. Кола нам ионако не служе за превоз, него за убијање. Убијање нам је готово основно занимање. Убијамо себе, убијамо друге. И не жалимо, стварно, никога. Жалост и самосажаљење нису исто. Жалошћу се нешто даје, самосажаљењим се узима, од других. Овде је зато и смрт, не део живота, не крај до којег нешто треба урадити, него пука прилика за бедно