Џевад Сабљаковић: Лахор и хлад
Нови магазин 30.07.2019 | Нови магазин

"Пажња! Пажња! Врућине које подносимо су опасне. Пијте што више течности. Одржавајте контакт са својим ближњима. Ако неком у вашој близини није добро, притеците му у помоћ...", чуло се са звучника у паришком метроу у данима јулске врелине, цаницуле, кад се жива у термометру попела до 42,6°Ц, рекордног степена откад се температура мјери.
Имала су та упозорења извјестан ратни призвук, вјероватно зато што су та четири дана, колико је трајала жега, били заиста као опсада и тортура, од којих се морало чувати, склањати се, под којима је ваљало бити стрпљив и солидаран с другима. Кад је петог дана освојила јутарња свјежина, било је то као окончање рата, потписивање мира, повратак живота. Ћарлијао је тих и лаган вјетар, повјетарац, лахор, зефир, вјетрић, како га све не зовемо, свјеж и окрепљујући










