У осам Заставиних предузећа стечајеви трају од једне до скоро пет година

На осам предузећа која су преостала из некадашњег гиганта "Заводи Црвена Застава" биће "стављена тачка" у стечајним поступцима пред Привредним судом у Крагујевцу који су отворени од 2015. до 2018. године.Стечај у Застава ковачници се води скоро пет година, а преко четири године у "Застава безбедност", "Застава ИТ турс" и "Застава ауто делови" Кнић. Преко три године траје стечај у "Застава аутомобили", а више од две године у Групи "Застава возила". Најкраћи стечајни "стаж" од 2018. године имају "Застава камиони" и "Застава инрпо".

У Привредном суду кажу да су Заставина предузећа презадужена и да је упитно да ли ће сви повериоци моћи да се наплате продајом имовине.

"Највећи проблем је што је вредност имовине вишеструко, чак и 10 пута, мања од вредности обавеза. Тако да ће бити проблем када крене са уновчењем имовине, јер је тешко да се из такве вредности намире сви повериоци", изјавио је стечајни судија у Привредном суду у Крагујевцу Саша Милосављевић за агенцију Бета.

Он је навео пример Застава аутомобили чије су укупне обавезе око 41,5 милијарди динара, док су укупна потраживања према дужницима 650 милиона динара, а имовина је вредна "само" 100.000 евра.

Највише дугује Париском и Лондонском клубу 24 милијарде, Фонду за развој Србије 10,6 милијарди, а Пореској управи 567 милиона динара.

Обавезе Групе "Застава возила" су близу 11,7 милијарди динара, док је вредност њене имовине са укупним потраживањима од дужника 42 милиона динара. Дуг за плате запослених у Групи је 47 милиона динара.

Милосављевић је рекао да је стигло 600 пријава потраживања од фабрике "Застава камиони" и додао да је питање да ли ће моћи да се намире чак и разлучни повериоци, који имају приоритет, јер је вредност тих обезбеђених потраживања "далеко већа" од вредности имовине.

Он казао да стечајне поступке односно продају имовине у Заставиним предузећима оптерећују проблеми који "генерално" постоје и у другим поступцима, али има и специфичних.

"Генерални проблеми који утичу на трајање стечајева и немогућност оглашавања продаје имовине су везани за несређене имовинско-правне односе. Није извршена идентификација имовине која би чинила стечајну масу, а има и доста поступака пред другим државним органима, у Катастру непокретности и у Агенцији за реституцију. Дуго траје прибављање историјата о кретању парцела, па су честе ургенције Привредног суда и то најчешће Катастру", рекао је Милосављевић.

С друге стране, Милосављевић наводи да има и препрека које су карактеристичне за Заставина предузећа.

У предузећу "Застава безбедност" које је у стечају више од четири године не може да се огласи продаја имовине јер се још води као друштвена својина.

Служба за катастар непокретности није поступила по захтеву повереника стечајног управника за упис права својине због чега су писане ургенције два пута у 2017. и 2018.години. С друге стране, у "Застава аутомобилима" има више од 100 уговора о откупу станова закључених пре 15 -20 година.

"Немате механизме да принудите та лица да једнократно исплате целу откупну цену да би се издала потврда о томе. Биће проблем кад се буде закључивао стечај. Ако се не плати једнократно откупна цена, онда ће се та потраживања преносити на све повериоце. Ти људи ће откупну цену стана да плаћају свим повериоцима на које је пренето потраживање што је технички врло тешко, да скупите 1.000 поверилаца па да њима плаћате откупну цену", рекао је Милосављевић.

Исто предузеће има потраживања према 30-так лица за чије земљиште је својевремено рађена експропријација, а затим и деекспропријација, па сада они дугују "Застава аутомобили" накнаду за враћено земљиште.

"Појединачно, тај дуг је од два до три милиона динара о чему постоје и правноснажне пресуде. Стечајни управник покушава да са њима постигне неки договор, али биће тешко јер су износи су велики, камата је нарасла. И то су, такође, потраживања која чине имовину Застава аутомобили", рекао је Милосављевић.

Он је подсетио и да је Привредни суд у Крагујевцу био такорећи блокиран када је стигло 17.000 пријава потраживања некадашњих радника према "Застава аутомобилима", највише због доприноса за стамбену изградњу који су годинама уплаћивали.

Суд је испитао 13. 200 пријава и скоро све оспорио, док се тек 300 до 400 пријава односи на потраживања неисплаћених зарада.

До сада су добро прошли само повериоци првог исплатног реда у "Застава ИТ турс-у" који су намирени 2016. године продајом дела имовине у вредности од 14 милиона динара.

У Привредном суду у Крагујевцу дужи стечајни процес од Заставиних предузећа имају три предузећа "Филип Кљајић" и "Казимир Вељковић" од 2010. године, као и "Ратко Митровић" од 2012. године.

У Привредном суду кажу да је код "Казимира Вељковића" спорно то што је сва имовина под реституцијом.

(Бета, 05.08.2019)