Зашто нам не дате да живимо?
Данас 19.08.2019 | Пише: Аврам Б. Јошуа
Архипелаг магазин Понекад је осећао да је она пре њега отпутовала на неко место ни не трудећи се да се спакује за тај пут и да је тамо нашла истински мир остављајући га у празном стану да брине о деци и њеној старој мајци.
Као да је његова једина одлика била та блискост са болешћу и смрти, ретко се чуо са старим пријатељима; и деца су се удаљила и постала равнодушна, нису више журила да га послушају нити су му се поверавала. Па ипак, првог шабата после недеље жалости, када је ћерка дошла на одсуство а студент са колеџа, сви су јели заједно. Замолио је ћерку да упали шабатње свеће; кад је то учинила, он заплака као што је то често чинио, приметио је то већ, када би га такве
