Љубимци на златном ланцу

Бити глумац, то је ђавоља работа. У свачијој си кожи, мислиш по тексту који учиш и постајеш познат по лицу које није твоје. Човек је обукао костим књаза и пристао да буде маскота нове путне трасе. Изговарао је своје монологе и изазвао сузе на првом лицу српске једнине, у име народа. Можда глумац и нема друга посла, осим да буде оно што није. Једноставно, Ненад Јездић је дошао на онај аутобус, био Милош неколико сати, и вратио се себи и пиву које носи опако име