На данашњи дан 11. септембар

1962&нбсп; -&нбсп; Британска поп група "Битлси" снимила је први сингл "Лове ме до". Продуцент Џорџ Мартин (Георге) сматрајући да бубњар Ринго Стар (Старр) нема довољно искуства, заменио га је Енди Вајтом (Анди Вхите).

****

1524&нбсп; -&нбсп; Рођен је француски писац Пјер де Ронсар (Пиерре, Ронсард) најзначајнији песник ренесансне песничке школе "Плејада", која је извршила преокрет у француској поезији и утемељила нови поетски израз и језик.

1709&нбсп; -&нбсп; Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа (Марлбороугх) и принца Еугена Савојског победиле су Французе у бици код Малплакеа, последњој великој бици у Рату за шпанско наслеђе (1701-14).

1773&нбсп; -&нбсп; Убијен је Шћепан Мали, лажни руски цар Петар ИИИ који се наметнуо Црногорцима као владар. Током владавине од 1767. измирио је племена, увео суд, започео попис становништва и имовине и почео да гради путеве. Према предању убио га је слуга, млетачко-турски агент по налогу скадарског паше.

1830&нбсп; -&нбсп; Проглашена је република Еквадор као део конфедерације Колумбије.

1855&нбсп; -&нбсп; Након једанаест месеци опсаде, британске, француске и турске трупе заузеле су Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме је окончана највећа операција у Кримском рату.

1870&нбсп; -&нбсп; Краљ Сардиније Виктор Емануел (Витторио Еммануеле) напао је Папску државу у Риму, а 1871. преселио је своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада је његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.

1880&нбсп; -&нбсп; Рођен је српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије установили су 1980. награду за животно дело у области глуме која је по њему названа "Добричин прстен".

1883&нбсп; -&нбсп; Рођен је руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких лидера и организатора Октобарске револуције. Од 1919. до 1926. био је председник Извршног комитета Коминтерне. Стрељан је 1936. у Стаљиновим чисткама.

1885&нбсп; -&нбсп; Рођен је енглески писац Дејвид Херберт Лоренс (Давид, Лавренце), који се сматра носиоцем духовне опозиције викторијанским начелима британског друштва. Његов роман "Љубавник леди Четрли" скандализовао је пуританско британско друштво и дуго био забрањиван у земљама енглеског говорног подручја.

1917&нбсп; -&нбсп; Рођен је филипински државник Фердинанд Маркос (Марцос). Један од најпопуларнијих председника Филипина када је изабран 1965, завео је 1972, пре истека другог мандата, ванредно стање и диктатуру у земљи. Збачен је са власти 1986, а умро је 1989. у избеглиштву на Хавајима.

1921&нбсп; -&нбсп; Основан је Југословенски атлетски савез.

1922&нбсп; -&нбсп; Лига народа је, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.

1971&нбсп; -&нбсп; Умро је руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964, који је почео процес дестаљинизације у Совјетском Савезу. Потписао је са Јосипом Брозом Титом 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР-а после периода Информбироа.

1973 - У Чилеу је у војном удару убијен председник Чилеа Салвадор Аљенде (Алленде), први левичар марксиста изабран на изборима за шефа државе у западној хемисфери. Власт је, уз подршку САД, преузела војна хунта на челу са Аугустом Пиночеом, који је владао Чилеом следећих 17 година. Према званичном саопштењу, Аљенде је извршио самоубиство одбијајући да се преда пучистима.

1979&нбсп; -&нбсп; Током посете Москви, умро је анголски државник и песник Агостињо Нето (Агостинхо), први председник Анголе, предводник борбе за ослобођење земље од португалске колонијалне власти, успешно окончане 1975.

1995&нбсп; -&нбсп; Хиљаде људи демонстрирало је улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.

1997&нбсп; -&нбсп; Шкоти су на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.

2000&нбсп; -&нбсп; Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу (Едвард) успешно су окончали шесточасовни излазак у отворени космос на Међународној космицкој станици (МКС), након што су спојили два блока станице са уређајем који фиксира магнетско поље земље.

2001&нбсп; -&нбсп; У самоубилачком терористичком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуле су 2.752 особе. Зграда Пентагона је знатно оштећена, а два торња висине 410 метара у њујоршкој пословној четврти Менхетн су потпуно срушена. Оптуживши Осаму Бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД су 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана.

2004&нбсп; -&нбсп; У удесу грчког војног хеликоптера, недалеко од Свете Горе, погинуло је 17 путника и чланова посаде, међу којима и патријарх александријски и свеафрички Петрос.

2007&нбсп; -&нбсп; Умро је легендарни џез клавијатурста и композитор Џо Завинул (Јое Завинул) који је светску славу стекао свирајући клавијатуре на албумима Мајлса Дејвиса, "Битцхес Брев" и рок групе "Ведер Рипорт", чији је један од оснивача.

2009&нбсп; -&нбсп; Умро је амерички телевизијски и филмски сценариста Лари Гелбарт (Ларри) најпознатији по раду на хит серији "М.А.Ц.Х" и "Тутси". Добитник је награде Тони и Еми.

2012&нбсп; -&нбсп; Амбасадор у Либији и још тројица Американаца погинула су у нападу на амбасаду САД у Бенгазију током протеста због нискобуџетног филма "Невиност муслимана" у којм се исмева пророк Мухамед и за који се претпоставља се да је продуциран у САД.

2013&нбсп; -&нбсп; Неколико стотина хиљада људи ухватило се за руке и формирало људски ланац дуг 400 километара од севера до југа Каталоније да би тиме симболично затражило независност за ову североисточну шпанску област.

2013&нбсп; -&нбсп; Једна трећина хране произведене у свету пропадне што је губитак 750 милијарди долара годишње, наводи Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).

2015&нбсп; -&нбсп; Више од 430.000 миграната и избеглица је од почетка 2015.&нбсп; године прешло Средоземно море, а&нбсп; 2.750 је изгубило живот или нестало, саопштила је Међународна организација за миграције (ИОМ).

(Бета, 11.09.2019)