Бока Которска: С понистре се види понта
Данас 11.09.2019 | Пише: Индира Хаџагић Дуракови
Дописница Ево ме с краја лета. С понистре моје собе у каменој кући староседелаца, гледам да ли је сунце обасјало само моју понту. Џенис Џоплин пева “Суммертиме“ („Лето је и живот је лак…“).
Једног врелог поподнева страсно је лепоту лета описао Кавафи: “Поред прозора стајао је кревет. Поподневно сунце до бола га је осветљавало. Немамо много одеће јер је врело. Божански месец лета. Поподне, у четири сата, раздвојили смо се само на недељу дана. На жалост, та недеља је потрајала вечито“. И Дарел је тако описивао тромост дана сатканих од тешких мириса и доконих сати, када се само дрема. Ту дремљивост у мрачној соби оживљава у сећању Маргарет Дирас
