Да ли су здрава и у којој мери: Истина о јајима
Јаје помаже да ваше срце буде у топ форми или је штетно по њега? ББЦ истражује.
Уколико постоји савршена храна, то су јаја. Увек их има, лако се спремају, нису скупа и пуна су протеина.
„Јаје у себи има све потребно да направи један организам, па је очигледно да је јако хранљиво&qуот;, рекао је Кристофер Бласо, ванредни професор науке о исхрани на универзитету у Конектикату.
Уколико једете јаја уз осталу храну, успећете да помогнете организму да упије више витамина. На пример, једна студија показује да уколико додате у салату једно јаје, успећете да унесете више витамина Е који се налази у салати.
- Може да вам скрати живот и нашкоди здрављу: Шта је ултра-прерађена храна
- Уводи ли Србија ГМ храну
- Шта садржи храна у Србији
- Колико јаја смемо да поједемо
Деценијама се говорило да се јаје не препоручује због високог садржаја холестерола, што нека истраживања повезују са срчаним болестима. Једно жуманце садржи 185 милиграма холестерола, што је више од половине 300 милиграма, дневно препоручене количине.
Да ли то значи да јаја нису идеална храна, већ чине штету?
Холестерол је жућкаста масноћа произведена у нашој јетри и цревима и може се наћи у свакој ћелији нашег тела. Обично за холестерол мислимо да је „нешто лоше&qуот;. Ипак холестерол је главни блок у нашим ћелијским мембранама. Такође је потребан телу да направи витамин Д, као и хормоне тестостерон и естроген.
Организам сам производи онолико холестерола колико му треба, а има га и у животињским производима које једемо, попут говедине, козица, јаја и сирева.
Холестерол се шири по телу захваљујући липопротеинским молекулима у крви.
Сваки човек има другачију комбинацију различити врста липопротеина, а наше индивидуалне карактеристике одређују степен ризика од срчаних обољења.
ЛДЛ холестерол, познатији као лош, преноси се из јетре до артерија и телесног ткива.
Истраживачи кажу то може да доведе до гомилања холестерола у крвним судовима и повећаног ризика од кардиоваскуларних болести.
Ипак, нису успели још дефинитивно да повежу утрошак холестерола са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести.
Као резултат тога, у америчким саветима за правилну исхрану више нема ставке о ограничавању холестерола. Уместо тога, нагласак је на ограничавању количине засићених масти које једемо.
То може да повећа ризик од кардиоваскуларних болести.
Храна која садржи трансмасти повећава ниво лошег холестерола у телу. Иако неке трансмасти природно постоје у производима животињског порекла, већина је направљена на вештачки начин.
Таквих трансмасти има доста у маргарину, грицкалицама, прженој и печеној храни, крофнама и тортама.
Истовремено, уз ракове, јаја су једина намирница која садржи доста холестерола и мало засићених масти.
„Холестерола има знатно више у јајима него у месу и другим намирницама животињског порекла. А засићене масти повећавају ниво холестерола у крви. То смо утврдили бројним истраживањима претходних година&qуот;, каже Марија Луз Фернандез, професорка нутриционистичких наука на Универзитету Конектикат у Америци.
Управо су резултати истраживања на овом универзитету показали да не постоји веза између једења јаја и повећаног ризика од кардиоваскуларних болести.
- Доручак „главу чува“, каже наука
- Да ли храна може да побољша ваш сексуални живот
- Вегетаријанцима и веганима чешће прети мождани удар
Расправа о утицају јаја на људско здравље делимично је отишла у другом смеру и због тога шта наша тела могу приме холестерол који унесемо.
„Постоји систем и зато за већину људи холестерол није проблем&qуот;, каже Елизабет Џонсон, професорка са Тафтс универзитета у Бостону.
Она је 2015. са екипом сарадника анализирала резултате 40 студија и нису пронашли коначан доказ о вези између срчаних болести и прехрамбеног холестерола.
„Човек има добру регулацију у телу када је у питању та врста холестерола и сам организам ће стварати мање количине&qуот;, наводи она.
Када је реч о јајима, холестерол чак може да буде још мањи здравствени ризик. Холестерол је штетнији када оксидира у артеријама. Али оксидација се не дешава у јајима, наводи Блесо.
Такође, постоји и добар холестерол - ХДЛ (липопротеини високе густине). Он путује до јетре која га разбија и уклања из организма. Сматра се да добри холестерол има заштитни ефекат од кардиоваскуларних болести јер се не гомила у крви.
„Људи би требало да буду забринути због холестерола у крви који доводи до срчаних болести&qуот;, тврди Фернандез.
Важан је однос добро и лошег холестерола у организму. Добри холестерол представља противтежу лошем.
Многи од нас имају ту равнотежу, али како Блесо каже, код трећине људи ипак се јави повишени холестерол у крви, 10 до 15 посто пошто смо га конзумирали.
Истраживања су показала да је вероватније да код мршавих и здравих људи скочи лош холестерол након што поједу јаја.
Код оних са већом килажом и дијабетичара, долази до мање повећања лошег холестерола и значајнијег скока доброг, тврди Блесо.
Ако сте здравији, јаја потенцијално могу да имају штетније последице него ако имате вишак килограма. Истовремено, ако сте здравији, већа је вероватноћа да имате потребан ниво доброг холестерола, па повећање лоше не би требало да буде тако опасно.
Истраживање објављено раније ове године, додуше, довело је у питање тврдњу да јаја нису опасна по здравље. Истраживачи су анализирали податке 30.000 одраслих особа које су пратили у просеку 17 година.
Дошли су до закључка да је сваке године додатна половина јајета дневно које су људи појели повезана са вишим ризиком од срчане болест и смрти.
У овом истраживању контролисане су навике у исхрани код људи, целокупно здравствено стање и физичка активност.
„Утврдили смо, да човек дневно на сваких додатних 300 милиграма холестерола које унесе из било које намирнице, за 17 посто повећава ризик од кардиоваскуларне болести, односно за 18 посто укупну смртност&qуот;, тврди Норина Ален, једна од ауторки студије и професорка превентивне медицина на Нортвестерн универзитету у америчкој држави Илиноис.
„Такође смо утврдили да свака половина јајета коју дневно поједемо за шест одсто повећава ризик од болести срца, односно за осам посто од смрти&qуот;.
Упркос томе што је студија једна од најобимнијих те врсте, она је била опсервациона и није указала на узроке и последице.
Такође, податке, и то само једну врсту, прикупљали су сами испитаници. Одговарали су на питања шта су јели прошлог месеца или године. То значи да су истраживачи добили само делић слике укупне исхране, која се мењала током година.
Студија је у супротности са неким резултатима из прошлости. Бројна истраживања показују да су јаја здрава за срце. Једно од њих објављено прошле године обухватило је пола милиона испитаника у Кини, а резултати су били потпуно другачији.
Они који су сваки дан јели јаја имали су 18 посто нижу стопу ризика од болести срца, односно 28 посто мањи ризик од можданог удара у односу на људе који нису конзумирали јаја свакодневно.
Али ово је било истраживање засновано на посматрању.
Добро јаје
Једно је сигурно - оваква истраживања опет су покренула полемику о утицају холестерола на здравље.
Јаја свакако позитивно утичу на поједине аспекте људског здравља.
Холин је састојак у јајету које може да нас заштити од Алцхајмерове болести. Такође, штити и јетру.
Ипак, може да има и негативне последице. Холин у метаболизму цревна бактерија претвара у молекул ТМО који завршава у јетри. Ту се претвара у ТМАО, молекул који се доводи у везу са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести.
Бласо се запитао да ли уношење велике количине холина кроз јаја може да доведе до раста нивоа ТМАО.
Пронашао је истраживања која показују да је код људи који су јели јаја после 12 сати тај ниво порастао.
Истраживање које мери конзумирање јаја и ниво ТМАО за сада, међутим, показује да је раст овог молекула краткотрајан.
Са друге стране, ТМАО се мери као маркер за срчане болести само на основном нивоу, што може да се уочи када људи посте.
Бласо то пореди са ефектом када у крви краткотрајно порасте ниво шећера чим унесемо угљене хидрате. Истовремено, повишен ниво шећера у крви једино се доводи у везу са дијабетесом када су резултати такви у континуитету.
Тако, можда, када једемо јаја, осетимо само позитивне ефекте холина.
„Проблем настаје када, уместо што се апсорбује у крв, холин наставља пут ка дебелом цреву где може да се претвори у ТМА, а касније у ТМАО&qуот;, наводи Фернандез.
„Али холин је апсорбован у јајима и не иде у дебело црево, тако да се не повећава ризик од срчаних болести&qуот;.
У међувремену су научници почели да увиђају друге користи од јаја.
Жуманце је једно од најбољих извора лутеина, пигмента који омогућује бољи вид и смањује ризик од очних обољења.
Ипак, јаја за доручак вероватно нису најздравија опција, осим ако су део разноврсне исхране.
ДО НОТ ДЕЛЕТЕ - ДИГИХУБ ТРАЦКЕР ФОР [
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.24.2019)
