Дуда Алапача: Ето то ми је

Што сам старија, све ме више ствари нервира. И све бих више – у тишину. Седим пре неки дан, скувала кафу, и видим – нешто ми није потаман, ал’ никако да докучим шта ми то смета. Зуји нешто, а није у глави. Кренем да ходам по кући, кад оно – фрижидер. Сва је прилика – мотор при крају. А дуго нам је и трајао, мислим се. Гурнем га мало, он престане. Вратим се оној кафи, таман седнем, комшија крену да буши нешто, и то не да буши, онако господски – него хилтијем, гледам