Duda Alapača: Eto to mi je

Što sam starija, sve me više stvari nervira. I sve bih više – u tišinu. Sedim pre neki dan, skuvala kafu, i vidim – nešto mi nije potaman, al’ nikako da dokučim šta mi to smeta. Zuji nešto, a nije u glavi. Krenem da hodam po kući, kad ono – frižider. Sva je prilika – motor pri kraju. A dugo nam je i trajao, mislim se. Gurnem ga malo, on prestane. Vratim se onoj kafi, taman sednem, komšija krenu da buši nešto, i to ne da buši, onako gospodski – nego hiltijem, gledam