Велика синтеза
Данас 21.10.2019 | Пише: Гојко Божовић
Данило Киш (1935-1989): тридесет година после Књижевност Данила Киша је „дело чуда и дело труда“, али је и дело велике синтезе. Писци најчешће обликују опус тако што овладају једним бројем поступака и тако што овладају једном темом приповедајући неко доминантно искуство, трауму или ведрину властитог века и света.
Данило Киш је у свом језгровитом опусу, сведеном на прозне књиге које је морао написати и на есејистичке списе који су велика одбрана модерне литературе, једног дубоко индивидуализованог погледа на свет и концентрисан израз поетике као самосвесног израза разумевања књижевности и друштва, описао готово све кључне трауме и изазове свог века. Живећи у свом времену и с његовим малим и великим злодусима, Киш је постао његов непоткупљиви сведок. Ретко је који
