„Кинези ће отићи и све ће да зарасте у коров“: Како земљорадници из Кине освајају руски Далеки исток
Без обзира на руско-кинеско зближавање последњих година, бројни становници руског Далекоисточног федералног круга стратегију Кине називају „експанзијом“.
Без обзира на руско-кинеско зближавање последњих година, становници руског Далекоисточног федералног круга стратегију НР Кине у односу на суседне територије називају „експанзијом&qуот;, баш као и раније.
Како би оценили реалне размере кинеског присуства, ББЦ дописници анализирали су податке у свим земљама које се баве пољопривредом у том региону.
Након тога, отишли су у погранична села и видели како заједно обитавају пољопривредници из Кине и локални житељи.
„Враћао сам се мамуран и зато ми је лево колено склизнуло у јаму.&qуот;
„Друг Козлов В. И. није радио због пијанства осам дана.&qуот;
„Алексеј Коношенко се јавио у гаражу у девет сати у пијаном стању и са флашом вотке.&qуот;
„Чувари стоке су у смени били пијани и пустили су стоку да лута без надзора.&qуот;
Село Максимовка налази се неколико стотина километара источно од града Благовешенска.
У центру села налази се једно напуштено здање. Раније се у њему налазила управа колхоза „Мајак&qуот;, што у преводу значи ,,Светионик&qуот;.
Нема браве на улазним вратима и свако ко жели може да види да су оба спрата бивше „канцеларије&qуот; затрпана документацијом колхоза, у којој најстарији папири датирају чак из 1980-тих.
Судећи по тој архиви, алкохол је био главни проблем „Мајака&qуот; на заласку совјетског времена.
Тако је у априлу 1990. године главни механичар Клочков „у стању пијанства&qуот; преврнуо трактор, због чега је дошло до квара, написао је његов шеф, предрадник.
„Грачев је радио у теларнику као ложач, а дужност му је била да пази на краве и да их тели.&qуот;
„Пошто се друг Грачев В. трећег априла није појавио на послу, крава се отелила, а теле је целу ноћ прележало у појилу и после једног дана је угинуло&qуот;, навео је у извештају предрадник Удаљцов у априлу 1991. године. (У свим примерима сачувани су интерпункција и правопис, док су презимена измењена из етичких и правних разлога).
„За вашу информацију млекарица Денисова Н. сипала је воду у млеко. Молим управу колхоза да предузме одговарајуће мере&qуот;, пише у још једном извештају Удаљцова.
Он се 1990. године жалио још и на Коншенкову, која је радила у теларнику, да неколико дана није долазила на посао због пијанства.
Колхоз у коме је радило скоро 400 запослених, почео је да се распада 1990. године.
„Сено не довозе редовно. Има и дана када нема довољно сена за телад. Зато не добијају на килажи и дешава се да угину&qуот;, наведено је у тужби из 1992. године.
„На фарми је одмрзнута цев којом стиже вода у шталу за краве. Због замрзавања је угинуло шест телади&qуот;, забележио је предрадник Крупник у децембру 1991. године.
Због свега тога, имање је подељено на парцеле, а од 2000. до 2009. године последњи директор колхоза, Јевгениј Фокин, дао је у најам неколико хиљада хектара предузетницима из Кине.
„Ми смо предали парцеле Фокину, сматрали смо да је боље да земља остане у оквиру колхоза. Он је све напустио, дао је земљу Кинезима, а ми смо остали без ичега&qуот;, каже локалка Татјана Ивановна.
„Нормално. Као и иначе. Ту су се мували&qуот;, тако је сам Фокин одговорио на питање како су се Кинези појавили у селу Максимовка.
Власник компаније „Мајак&qуот;, која обрађује земљу у околини села Максимовка, Џанг Енђуи, није одговорио на питања ББЦ-ја.
Производне капацитете кинеског предузећа чини десетак трактора и комбајна ограђених металном оградом. Ван ограде радници излазе само по намирнице.
Колико има таквих Максимовки на руском Далеком истоку, у Далекоисточном федералном кругу?
Да би одговорили на ово питање ББЦ дописници проучили су више од 20.000 извода из руског катастра за пољопривредна имања у пет региона који се граниче са Кином: Забајкалској, Хабаровској и Приморској покрајини, као и у Амурској и Јеврејској аутономној области.
„Ми имамо мало земље, а много људи&qуот;
После 1990-их и отварања граница, кинески сељаци су почели масовно да узимају руске фарме у најам или да изнајмљују земљу од колхоза - привлачиле су их велике парцеле по ниским ценама најма, наводи Американка Ђаи Џоу, у истраживању посвећеном присуству Кинеза у пољопривреди Далекоисточног федералног круга.
„Ми имамо земље и много људи&qуот;, тако је објаснио мотиве за рад у Русији управник кинеског газдинства у једној пограничној области. Главна пољопривредна култура била је и остала соја.
У 2000-тим неформална пољопривредна удружења замениле су кинеске компаније, сећа се директор Удружења пољопривредника Јеврејске аутономне области, Александар Ларик.
Управо у то време у Русији је донет пакет закона који регулише рад страних пољопривредника - странци могу само да изнајмљују пољопривредна земљишта.
Нарочито активно, предузетници из НР Кине кренули су да улажу у пољопривреду далекоисточне Русије после кризе 2008. године, каже директор кинеске фирме из Приморске покрајине: „Настала је паника, тражили су где да уложе новац&qуот;.
Званични извештај
„Није у нашој надлежности&qуот;, тим речима је Александар Козлов, министар за развој Далекоисточног федералног круга и Арктичког региона, реаговао на захтев ББЦ-ја да достави актуелне податке о обиму парцела изнајмљених Кинезима.
- Јеховини сведоци у Русији тврде да их држава мучи
- Шаман марширао три хиљаде километара да би се супротставио Путину
Како каже, ако се „узме званични извештај, мали проценат кинеских компанија ради на пољопривредним парцелама у Русији&qуот;.
Ипак, према подацима Државног катастра, у овом тренутку компаније и физичка лица повезана са Кином, изнајмљују или имају у власништву најмање 350.000 парцелисаних хектара у области далекоисточне Русије.
Да ли је то много или мало?
Према подацима Државне службе за статистику, површина под усевима у пет пограничних области, обухватала је 2018. године 2,2 милиона хектара. Дакле, када се узме у обзир укупно коришћено земљиште, Кинези поседују око 16%.
ББЦ анализа показала је да кинеска газдинства обухватају 40% области руског Далеког истока. Јеврејска аутономна област је водећа по броју Кинеза, а у Лењинском округу Кинези узимају у најам око 62.000 хектара.
Да би се стекла права слика, према подацима Државне службе за статистику, у овој области је 2018. године под усевима било 81.000 хектара.
Ово су само званични подаци. Чак и власти признају да у већини случајева Кинези не региструју поседе на себе.
На пример, у Јеврејској аутономној области, у 20% случајева дошљаци из Кине обрађују земљиште које је у Државном катастру заведено на руске држављане, рекао је за ББЦ гувернер области, Александар Левинтал.
„Имамо више од десет таквих фиктивних домаћинстава&qуот;, потврђује земљорадник из Смидовичког округа Јеврејске аутономне области, Анатолиј Иљушко.
Постоји још једна варијанта незваничног изнајмљивања земљишта, а то је брак са руским држављанима, наводи председник Удружења земљорадника у овом региону, Александар Ларик.
Из свега произилази закључак да реални удео кинеских имања треба процењивати одокативно.
„Практично сва земља која је припадала совхозима, дата је Кинезима&qуот;, каже Ларик.
Он тврди да дошљаци из Кине контролишу од 65 до 70 одсто обрадивог земљишта у Јеврејској аутономној области, док гувернер области Левинтал тврди да се ради о 56 одсто.
У Амурској области, према проценама земљорадника из Благовешенског округа, Јевгенија Соколовског, Кинези заузимају четвртину укупног тржишта.
Велике руске пољопривредне компаније покривају око 50 одсто укупне пољопривредне производње.
Подаци из Катастра, како је објаснила Руска служба ББЦ-ју, приказују у потпуности реалност - у окрузима у којима је висок проценат кинеских пољопривредника они представљају значајну економску, па чак и социјалну снагу.
„Дима Кинез&qуот;
У Биробиџанском округу Јеврејске аутономне области дошљаци из Кине поседују скоро 11.000 хектара (ради поређења: према подацима Државне службе за статистику, под усевима је 2018. године било 24.000 хектара).
Један од најпознатијих пољопривредника овде је Дима Кинез, знају га сви који се баве пољопривредом јужно од Биробиџана.
Дима живи у селу прозаичног назива „Искусна Пољана&qуот;. Да му посао добро иде јасно је још док се прилази насељу, јер се његова велика кућа са црвеним кровом види са пута.
Димино право име је Син Це, али на руском Далеком истоку Кинези себи често дају руска имена.
Дима је дошао у Русију 1990-тих, код ујака. У Кини се школовао за металурга, али је на крају постао пољопривредник - купио је у Искусном Пољу фарму свиња, узео у најам више од 2.500 хектара на којима гаји соју.
На његовом имању ради десетак Руса и петнаестак Кинеза.
Дима Кинез се оженио са локалном пољопривредницом, развео се и поново оженио, овог пута, како каже, „градском девојком&qуот;.
Није покушавао да добије руско држављанство - уместо тога стално продужава боравишну дозволу.
Међутим, ипак активно учествује у животу региона: купује поклоне за дечије вртиће, зими шаље тракторе да чисте прилазе у удаљеним селима.
„У граду, када се баве спортом људи, они скупљати паре&qуот; - на лошем руском прича Дима о финансијској подршци у време празника.
Дима-Кинез је један од ретких примера интеграције кинеског пољопривредника у живот руског Далеког истока. Већина пољопривредних газдинстава која су основале придошлице из Кине представљају права утврђења посред руских села.
Кинеска утврђења
Село Бабстово налази се на југу Јеврејске аутономне области. На пола сата вожње одатле, по лошем асфалтном путу који местимично пресецају земљани делови, протиче река Амур. То је граница са Кином.
У Бабстову се налази погранична моторизована стрељачка јединица, а у њеној близини сместило се кинеско пољопривредно газдинство мирољубивог назив „Пријатељство&qуот;.
Производна база „Пријатељство&qуот; окружена је високом оградом, а поред капије се виори црвена застава.
Капија није закључана, унутра је лењи пас и стрији Кинез, чувар, који се представио као Јура. Руски не зна, зна само реч „вала&qуот;, коју понавља на сваких тридесет секунди, с осмехом који разоружава.
На све молбе одговара исто, пружа згужвани листић са бројевима телефона и понавља име „Јана&qуот;. То је руско име власнице фирме. Сада је она у Кини и не може да се добије на телефон.
У суседним селима Унгун и Горное сада се налази по три кинеска пољопривредна газдинства. Сва личе једно на друго: висока ограда, брдо руских и кинеских пољопривредних машина, чувар који не говори руски.
На капији фирме „Јеврејски земљопоседник&qуот;, у селу Унгун, налазе се бројеви телефона преводилаца и имена написана кинеским карактерима. Фирма „Баоцун&qуот;, у том истом Унгуну, припада главном менаџменту госхозов провинције Хејлунцен. Њени власници су окачили таблу са натписом „Центар за пружање пољопривредних услуга&qуот; на руском и кинеском.
Кинески радници не живе на имањима стално, већ их довозе у време извођења одеђених радова, укључујући сетву и бербу.
Ван граница фирме-утврђења излазе само у два случаја - да иду на рад у пољу, или да купе намирнице у продавници.
„Како купују? Покажу прстом - прича продавачица у радњи из једног таквог села. Много воле млечне производе и бомбоне, а од алкохола само пиво, које ретко купују&qуот;.
Викендом или у време када нема посла, на пример због поплава, кинески радници одлазе у своју земљу. Не покушавају да се упознају са локалним девојкама, уверава нас преводилац фирме „Сињда&qуот; из села Димитрово, не знају језик.
Кинези више воле да главне послове дају својим земљацима, док Русе узимају за помоћне радове, каже председник Удружења пољопривредника Јеврејске аутономне области, Александар Ларик.
„Да, Кинези ће пре да узму своје&qуот; - потврђује гувернер области, Александар Левинтал. Он то објашњава језичком баријером и жељом да се прате сопствене технологије.
„Локалце ангажују за сезонске радове. Завршили су сетву и то је то. Сада седе код куће до жетве: ако их позову, позову их, ако не, ником ништа&qуот; - каже Игор, становнок Максимовки.
Мало плаћају (1.000 рубаља по дану), а ради се по дванаест сати и више, жали се Сергеј, житељ села Сивакова из Приморске покрајине. У другим селима плата Кинеза достиже и 2.000 рубаља на дан, плус бесплатна храна, причају становници.
Неки житељи далекоисточне Русије говоре да је плата за село добра.
„Само су људи лењи. Још кажу: 'Ја сам патриота, нећу да радим за Кинезе'&qуот; - наводи Сиваковки.
„Има да умре, али ће да заврши посао&qуот;
Руководиоци кинеских фирми тврде да би радо запослили више руских радника, пре него неког другог. Главни проблем је, ако је веровати извештајима из напуштеног архива, исти онај, који је покосио максимовски колхоз - алкохол.
„Кинези не пију и немају где да побегну: они нису дошли код нас на сезонски рад. Наш грађанин оде на недељу дана, са сузама у очима тражи новац и оде да се напија и да банчи. Машине стоје у пољима и кваре се&qуот; - каже управница пољопривредног газдинства из Амурске области, која је удата за Кинеза.
Управник још једне кинеске фирме у Јеврејској аутономној области наводи да због зависности Руса од алкохола морају да им испаћују плату само једном месечно.
Кинези су „сто пута бољи од нас&qуот; као радници, уверава нас Анатолиј Иљушко из Волочаевки (Јеврејска аутономна област).
„Кинез има да умре, али ће посао да заврши. Управник је доведен до нивоа бога&qуот; - тврди Иљушко. ,,По мом мишљењу нису криви Руси што су постали такви: то је последица рада у колхозима и совхозима, где сељаци нису били заинтересовани за повећање продуктивности&qуот;.
Сам Иљушко унајмљује како Русе, тако и Кинезе. Према закону Јеврејске аутономне области он може да унајми и грађане суседних земаља за пољопривредне радове, док је у Амурској области већ много година на снази „нулта квота&qуот; - званично не смеју да се унајмљују странци за рад у пољу.
Међутим, кинески предузетници налазе рупе у закону, на пример доводе сународнике под изговором висококвалификоване радне снаге, прича председник регионалне канцеларије „Подршка Русије&qуот;, Борис Белобарадов.
Део сељака ради потпуно илегално. Пољопривредник Соколовски из Амурске области, који је био један од оних који се својевремено борио за „нулту квоту&qуот;, верује да на пољима у региону укупно ради око 1.000 нелегалних радника из Кине. Повремено их ухапси локална полиција.
На крају је и сам Соколовски директно страдао - претрпео је штету због забране („нулта квота&qуот;). Део стакленика, у којима је раније гајио парадајз, сада је напуштен.
„Колико је заправо оних који желе да раде у стакленику, где је преко дана температура изнад 40 степени, а ујутру и увече има комараца и мушица?&qуот; - поставља он реторичко питање.
У Јеврејској аутономној области ради око 2.000 сељака из Кине, сматра гувернер региона Александар Левинтал. Он је за то да се смањи квота радника из Кине, али не и да се њихов број сведе на нулу. Од 2020. године „нулта квота&qуот; ће ступити на снагу и у Приморском крају.
Без обзира на то што већина Кинеза не зна руски и труди се да се не меша са локалним становништвом, дешавају се конфликти.
„Руси не смеју да се бију&qуот;
У јулу 2015. године тројица раније осуђиваних грађана Архаринског округа, Амурске области, кренули су у вишедневну пијанку.
У неком тренутку друштво је схватило да немају више хране. Један од њих је предложио да пођу на оближњу фарму где су радили Кинези. Успут су се наоружали једном палицом, те су тројица несметано ушла на територију производне базе пошто је капија била отворена.
У бази је био само чувар који није говорио енглески. „Дај да једемо&qуот; - тако му се обратио један од придошлица и неколико пута замахнуо палицом. Пошто се уплашио, гост из Кине дао им је паковање кинеских векни на пару, а затим је друштво самостално претражило фрижидер и пронашло смрзнуто месо.
Такође су као трофеје понели 60 јаја и флаше маслиновог уља, наводи се у судској пресуди. Све то време Кинез је нешто викао, али га пљачкаши, како су часно признали на суду, ништа нису разумели.
Пошто је покупила храну, тројка је напустила базу и наставила пир. После неколико дана двојица од њих су пролазили поред кинеске фарме на мотоциклу. Решили су да понове подвиг, али им је овога пута циљ био акумулатор за трактор.
Пошто су прошли кроз бочну капију почели су да одврћу жицу која је држала акумулатор. У том тренутку из куће је излетео Кинез са секиром у рукама и почео нешто да виче. Као одговор на то један од незваних гостију почео је да маше палицом.
Пошто је секира деловала као оружје јаче од палице, пљачкаши су се повукли.
О томе, да су се локалци навадили да пљачкају имање, чувар је обавестио преводиоца Андреја, државњаниина НР Кине, који се тада налазио у Кини. Андреј је позвао власника имања, Руса, а овај се обратио полицији. Кинез је исказ давао преко телефона. Причао је Андреју, а затим је он преводио његове речи полицајцу.
На крају су три сеоска разбојника послати у затвор, осуђени су на казне од пет до девет година.
Конфликте између становника кинеских фарми и локалних становника не решава увек полиција.
„Код нас су се Руси напили и кренули да траже од Кинеза вотку. Кинези су се закључали и не дају. Следећи пут су украли механичку сејалицу са трактора, а Кинез не може да пријави полицији&qуот;, каже пољопривредник Виталиј из пограничног села Руска Пољана (Јеврејска аутономна област).
Агроном са кинеског газдинства „Мајак&qуот; из Максимовке, Татјана, признаје да Руси умеју да „вређају&qуот; и „провоцирају&qуот; Кинезе.
„Наш може да га 'пљусне'. Ја му кажем 'Врати му, шта стојиш?!' А он одговара 'Рус не сме да се бије'&qуот;, сведочи Татјана.
Међутим, већина становника три региона руског Далеког истока са којима су разговарали дописници ББЦ-ја, уверавају да се сличне свађе са кинеским радницима ретко дешавају.
„Ма какви конфликти? Кинези нигде не иду, само раде, дан и ноћ&qуот;, тврди житељ Максимовке Игор.
„Сада више нема сукоба, људи су се навикли на Кинезе&qуот;, сагласан је комерцијални директор кинеске компаније „Зелено поље&qуот;, Владислав Бурдински.
„Па, шта ако су они странци?&qуот;
До пре само неколико година село Димитрово у Јеврејској аутономној области се гасило - у њему је остало само шест становника, а земљани пут који је водио до села није био за употребу.
Локални земљорадник Александар Сомов, у прошлости радник на нафтној платформи на Сахалину, позвао је на своју земљу Кинезе. Они су засадили 3.000 хектара соје, закрпили пут, заменили улично расавету и чак су поставили аутобуску станицу: тада је у селу остао само један школарац по кога је свакодневно долазио аутобус.
Те 2018. године село Димитрово сакривено међу пољима и брдима се прославило у целој Кини: државна информативна агенција „Синхуа&qуот; направила је репортажу о томе како су кинески предузетници вратили у живот руско село.
Али, чак и у Димитрову које је могло да нестане са карте, има незадовољних.
„Направили су добре путеве до својих поља. А главни пут који води до села је глинена каљуга. А шта ће ми светло? Они ту живе и за себе су светло и направили&qуот;, жали се пензионер Иванич.
Притом су Кинези, његове комшије, купили напуштену брвнару у коју смештају раднике. Али они не комуницирају са њим.
„Одлазе у седам ујутру, а враћају се по мраку. Нити ја видим њих, нити они мене&qуот;, прича Иванич.
Остали становници Димитрова односе се према дошљацима са великом благонаклоношћу. Иваничев комшија, Александар, сећа се да су Кинези код њега долазили чак у госте.
„Донесу пиво, попијемо по коју, даш им мало јаја, меда&qуот;, прича он.
У другим селима и засеоцима које је посетила екипа ББЦ-ја такође има размимоилажења у мишљењима, али преовладава неутрално мишљење.
„Они не дирају нас, ми не дирамо њих&qуот;, каже пензионерка Ана из Максимовке, Амурска област.
„Наравно да је лоше што они поседују руске парцеле. Ја не идем да радим код њих. Зашто? Зато што сам ја Рус&qуот;, поручује њен земљак Сергеј, пушећи крај ограде.
„Па, шта ако су они странци? Помажу ми, дају ми храну за живину, ограду су подигли&qуот;, сведочи Ирина Дмитревна из Унгуна. Њена кућа се налази баш преко пута кинеске фарме.
Те 1994, три године после отварања граница, центар за проучавање јавног мњења, са Института за историју далеког истока Руске академије наука, спровео је истраживање ставова локалног становништва према Кинезима.
Само је пет одсто испитаника изнело позитивно мишљење о боравку Кинеза у Русији.
Трећина је искрено изразила негативна осећања, а половина је рекла да одобрава њихово присуство само као радну снагу.
Научници су 2003. године поновили ово испитивање.
Десет година бурног развоја економских и културних веза није пољуљало негативан однос становника руског Далеког истока: чак је сваки четврти испитаник тада признао да се његов однос према Кинезима погоршао. Само 15 одсто испитаника изнело је позитивно мишљење.
Ипак, после петнаест година, Руси су постали толерантнији према Кинезима. Те податке је показало истраживање које је центар спровео 2017. године.
Том приликом трећина (37 одсто) становника руског Далеког истока сматра да стратегија Кине према Русији може да се сматра експанзијом.
Скоро половина верује да Кина угрожава територијалну целину Русије, а друга трећина да угрожава њен економски развој.
Банкроти кинеских компанија
Село Сиваковка налази се 200 километара на север од Владивостока. Поред њега је језеро Ханка које Русија дели са Кином, окружено је брдима и пиринчаним пољима.
Дуж поља, по путу који је спрала киша, иде трактор без кабине са високо уздигнутим ауспухом, који је спроведен буквално од пећи. Како се приближава, види се да је за воланом Кинез.
Видевши дописника ББЦ-ја радник силази са трактора, али разговор није могућ. Он не разуме ни реч руског. Кинез пријатељски стиска руку пред камером, пали свој стари трактор и наставља даље.
Харолска област у којој се налази село Сиваковка је центар за узгајање пиринча у Приморској покрајини. Поље на коме се узгаја пиринач пресечен је магистралним воденим каналом, а вода је у надлежности ФГБУ Приммелиоводохоз(Државна институција за управљање мелиорацијом земљишта и водоснабдевања Приморске и Хабаровске области).
Међутим, систем за мелиорацију којим се вода из канала доводи у пиринчана поља не припада држави, већ јужнокорејској групи „Агро сангсенг&qуот;.
Некада је тај систем био у власништву локалног колхоза, али су је потом откупили Корејци, рекао је за ББЦ управник једне од ћерки фирми „Агро сангсенг&qуот;.
Осим Харолске области Корејци контролишу и канале за наводњавање у још три округа Приморја. Истина је да они сами тренутно пиринач практично не узгајају, већ су земљу дали у закуп кинеским компанијама.
Међутим, они не послују баш најбоље, рекао је за ББЦ директор једне кинеске компаније за узгајање пиринча. Према његовим речима, само у Сиваковки је пропало пет пољопривредних компанија које су основали Кинези.
На ивици банкрота је и компанија за узгајање пиринча „Сатурн&qуот; из суседног Ханкајског округа, која је делимично у власништву инвеститора из Кине.
„Сам систем за мелиорацију није обнављан још од совјетских времена, потребна су велика улагања. Инвеститор се није повукао&qуот;, рекао је директор компаније „Сатурн&qуот;, Владимир Шек.
Упркос банкроту кинеских бизнисмена, многи руски пољопривредници су убеђени да је њиховим колегама лакше да живе у Русији. Пре свега захваљујући подршци кинеске владе.
На пример, Аљона Карипова, пољопривредница из Валдгејма (Јеврејска аутономна област), узела је у Русији за куповину комбајна кредит са 13 одсто камате, док, она сматра, Кинези у својој земљи могу да добију кредит са каматном стопом од два одсто или бескаматни кредит.
Раније су заиста постојали програми за освајање обрадиве земље ван Кине, који су нудили повољне кредите, потврдио је комерцијални директор кинеске компаније „Зелено поље&qуот;, Владислав Бурдински. Али више нема подршке од владе НР Кине, уверава он.
Још један разлог због кога кинеска газдинства опстају је „подршка&qуот; руских чиновника.
„Кинези за сваког чиновника откаче по два-три камиона соје. Мени је било компликовано да завршим документацију, а документа за Кинезе завршавају девојке, трче у пореску службу и противпожарну заштиту&qуот;, наводи Анатолиј Иљушко из Јеврејске аутономне области.
У тој регији „посебни односи&qуот; између кинеских предузимача и локалне власти су постали предмет кривичног поступка. Тако је 2018. године заменик председника Лељинског округа, Дмитриј Лукашевич, био осуђен на годину дана друштвено-корисног рада, зато што је кинеској компанији за узгајање соје дао на коришћење земљу природног резервата.
„Сада је на нас усмерена посебна пажња, постали су строжији&qуот;, негира све оптужбе у вези са „посебним односима&qуот; руководилац кинеске фирме из Амурске области.
На пример, 2018. године Россельхознадзор - служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор - спровела је непланиране провере пољопривредних компанија са учешћем кинеског капитала по налогу вицепремијера Алексеја Гордејева.
Трећа ствар због које се руске колеге жале на Кинезе у пољопривреди, јесте коришћење недозвољених хербицида који уништавају коров и дају високе приносе.
„Наводно користе исте хербициде као и ја, али код њих они уништавају коров, а не и код мене. Видео сам да Кинези имају некакве тубице, питао сам шта им је то, а они то скривају&qуот;, тврди Виталиј Кејван из села Руска Пољана (Јеврејска аутономна област).
„Упоредо су користили такве хербициде, од којих се развијала маховина типа плесни. А соја је постала минијатурна&qуот;, наводи Алексеј Иљушко.
У разговор се умешао и његов син Иван који огорчено додаје да и руски пољопривредници такође сипају шта им падне под руку, само да добију максималан принос.
„Нека Кинези иду у Ајову&qуот;
Без обзира на све контрадикторности, кинеске компаније су као и раније спремне да улажу новац у пољопривреду руског Далеког истока, а влада НР Кине је спремна да их подржи, потврдио је за ББЦ генерални секретар Кинеске асоцијације за развој предузећа у иностранству, Хе Ченвеј.
„Овде су добри и повољни услови, поштује се екологија, нема ГМО у производњи&qуот;, набраја он предности руског Далеког истока у кулоарима Источног економског форума, који је одржан почетком септембра у Владивостоку.
Површина обрадивог земљишта, која има потенцијал да се користи, достиже три милиона хектара, рекао је за ББЦ на форуму председник државног Фонда за развој Далеког истока, Алексеј Чекунков.
Он је убеђен да и у Кини схватају да уз њихову помоћ могу да реше питање безбедности хране.
Чекунов признаје да на руском Далеком истоку постоји „одређена алергија&qуот; на кинеске инвестиције у пољопривреди. Али оне су, по његовом мишљењу, повезане са тиме, што су раније у регион долазиле мале компаније које су пословале незаконито.
Сада се појављују крупнији играчи, као што је на пример компанија Легенд Холдингс, која управља познатим произвођачем електронских уређаја Леново.
Њена ћерка фирма „Легендагро холдинг&qуот; осваја тржиште узгоја пиринча у истој тој Харолској области, у којој су раније банкротирале друге кинеске компаније.
Директор фонда верује да ће се „цивилизоване&qуот; кинеске компаније, које сарађују са руским играчима и стварају радна места људима са руског Далеког истока, „савршено уклопити у нашу средину&qуот;.
А мала предузећа „нека иду кући или у Америку, у Ајову&qуот;, каже Чекунков.
Многи локалци сматрају да ће земљиште на Далеком истоку Русије, без кинеских инвеститора, пропадати.
„Нема ко да ради. Ако оду Кинези, све ће да зарасте у коров као пре и да пропадне&qуот;, убеђена је жена из локалка која се налази на високој позицији у једној од фирми.
А затим, када смо искључили камеру, рекла нам је поверљиво: „Ви мислите да ја волим да радим за Кинезе? Ми се не разумемо, њихов менталитет је потпуно другачији&qуот;.
***
(ББЦ Невс, 10.31.2019)
