Analitičari i propaganda, ili zločin nad mišljenjem
Danas 31.10.2019 | Piše: Saša R. Živić
Kako je moguće da kao narod kolektivno i dalje više verujemo tuđim rečima nego sopstvenim očima? Evo kako već dosta dugo razmišljam kako je moguće da nam se sve ovo desilo: lažne kulise i još lažnije svetlosti velegrada, padovi helikoptera i tetke iz Kanade, prkošenje kiši i zdravom razumu, rasprodaja zemlje i plodne i istorijski važne, divlji neoliberalno kapitalistički tajfun, finansista Đorđević i dezerter Vulin…
Kako to da svakog vikenda Kulačin i Vidojković, Kesić i Ivanović, te Pljiž u foteljama, besomučno pune emisije prilozima koji pokazuju koliko je iracionalnosti i paradoksa u vlasti, a da ta ista vlast opstaje, protivno ne političkom rezonu već zdravom razumu? Kako je moguće da premijerka Brnabić najavi „povećanje plata u zdravstvu 8 do 15%“ od prvog novembra a onda, kada slavodobitni vatrometi rodoljubivih tabloida ispale zadnju raketu, lagano obznani da se
