Sa molitve na čašicu razgovora
Vesti online 08.11.2019 | O. Đoković
Vrata do vrata, ne možeš da ih mimoiđeš. Ulaziš u Crkvu Sv. Save u ulici Simplon i baciš pogled na restoran Kod Suzane. Uvek se u crkvi zatekne poneki vernik i uvek je Kod Suzane poneki gost, ubrajajući i sveštenstvo koje počesto svrati na druženje i domaću trpezu. A gazdarica Suzana Reljić ovako razlaže: Odmor za Žaklinu Rambo, kapiten za šank
– Hit su ćevapčići. Potom, sarma. Pa, pečenje, čorbe, gibanica, burek. A najviše se piju pivo, vino, domaća rakija, konjak. Za stolom pored šanka Lazarevčanka Nada Vasiljević, hitro dobacuje: – I kafa. Srbi piju mnogo kafe. Suzana mi je komšiluk, ja penzionerka, pa me svako jutro dočekaju kafom. Dobra im je kafa, prava! Uđeš u crkvu. Prislužiš sveću. Tišina. Molitvena tišina. Osetiš se opušteno, nikad niko iz cvrkve nije izašao ljut, natmuren, nervozan. A već neko
