Petrući, hteo si da zasmejavaš i za...
RTS 10.11.2019
Ode i ti, Petrući. Nije lepo, ni od koga od vas otišlih, nismo se tako dogovorili. Tekstovi koje smo pisali bili su predviđeni za radio i TV emisije, sale i hale, Bona fidese i KST-ove, Dane studenata, mladosti i bezbednosti, a ne za komemoracije i poslednje ispraćaje. Svi mi zajedno hteli smo da zasmejavamo, a još i više da radimo ono što takođe počinje na „za”, ali ima i nastavak koji se ne koristi u pristojnim tekstovima.
Znam kako ti je bilo kada smo ostali bez Neše. Niste vi bili par samo na radiju. Nerazdvojni i nezaboravni na priredbama, kako se nekada govorilo, od Triglava do Đevđelije, kako se takođe nekada govorilo. Dve bujice priče, pesme, imitacije na sceni, a često i mnogo više pre i posle nje pravile su od uobičajenih estradnih nastupa ono što kod drugih nikada nije bilo moguće – umetnost. Da ste bili na daskama nekog pozorišta ushićeni kritičari bi pisali bajke o
