Два тела, лицем у лице

Два тела Два тела лицем у лице, понекад су два вала, а ноћ је океан. Два тела, лицем у лице, понекад су два камена, а ноћ је пустиња. Два тела, лицем у лице, понекад су корење у ноћи сплетено. Два тела, лицем у лице, понекад су ножеви, а ноћ је муња. Два тела, лицем у лице, две су звезде које падају у празно небо. Монолог Под срушеним стубовима, између ништавила и сна круже моји будни сати, слогови твога имена. Твоја дуга коса риђана- одблесак лета- са жестином