Saborna ludačka košulja
Danas 14.11.2019 | Piše: Svetislav Basara
Izvinjavam se Zokiju Lutovcu, u međuvremenu se čusmo telefonom, ipak ne gubim nadu u DS, Nastavljamo mini serijal o utiscima. Ima istinoljubivih, ali tankoćutnih dušica koje – ako li se se nešto zamere nekoj od (podjednako bednih) beogradskih čaršija, pa ih podnaredničke čaršije nabede (naravno bez ikakvog osnova) da su nešto „izdale“ ili se nekom „prodale“ – podaviju repić i zaćute.
Moja duša nije takva. Tankoćutna je u stvarima u kojima treba da bude tankoćutna, ali glede podnaredničkih dubara nije. Naprotiv. Daleko od toga. Kevlarski je otporna na kevtave pokušaje ućutkivanja na bazi (nepostojećeg) morala i „izdaje“ (fiktivnih) principa, naročito kad dolaze od veštačkih ljudi i grupa građana lažova. I ne samo da je otporna, nego je takvi pokušaji dodatno motivišu da nastavi sa još žešćim plajpičenjem prevaranata (svih boja), kao i njihovih
