Интервју петком: ТКВ и Јана Адамовић о уметности, активизму и витешком ордену
Разговарали смо са уметницама о њиховом раду, витешком ордену и заједничкој изложби.
Стрип ауторка Јана Адамовић и стрит арт уметница Александра Петковић ТКВ нису само одличне у томе што раде. Оне су од недавно и витешкиње.
Није се чуо звук фанфара, нити је врх мача овлаш дотакао рамена стваралаца, али српска уметничка сцена је од октобра постала богатија за три витеза.
Тачније - две витешкиње и једног витеза, јер је поред Јане и ТКВ, Орденом уметности и књижевности у рангу витеза у амбасади Републике Француске одликован и циркуски уметник Милан Манић.
Одликовање се најчешће додељује уметницима чије су каријере већ оствариле пуни замах и постигле највеће резултате. Међутим, како објашњавају из француске амбасаде, постоје и изузеци.
Понекад се орден додељује и као „подстицај младости, како би се подстакао њен елан, одважност и иновативни дух&qуот;.
Ово значајно одликовање одличан је повод за разговор са две уметнице о њиховим досадашњим успесима, даљим плановима и потенцијалној заједничкој изложби.
Какав је осећај бити витешкиња?
Прво је што их питам када се нађемо у атељеу Александре Петковић - Тхе Краљице Виле, ТКВ.
Александрини радови - неки завршени, неки у настајању - красе сваки угао бекстејџа Дорћол плаца(Дорћол Платза) у ком се студио налази.
„То је нешто попут награде за животно дело&qуот;, каже Јана Адамовић. „Хвала богу, нама није награда за животно дело, јер шта бисмо после радиле?&qуот;
„Ми правимо некакво пријатељство, мост између Србије и Француске, али се и сам наш рад препознаје као нешто што на значајан начин доприноси области којом се бавимо&qуот;, додаје ТКВ.
Орден у рангу витеза свакако је доказ квалитета њиховог рада, али Јана каже да представља и велики подстицај да наставе да се баве уметношћу.
„Желе да нас подстакну и да уложе у младост. Млади овде више не желе да се баве културом&qуот;, каже стрип уметница..
Ово је први пут да српски ствараоци из области стрипа, стрит арта и циркуске уметности добију ово француско одликовање.
ТКВ такав потез види као „препознавање једне нове генерације уметника&qуот;.
„Орден није само мој, већ припада целој једној алтернативној сцени.&qуот;
„И леп је осећај добити овакво одликовање, јер си онда у позицији да можда некоме помогнеш. Да инспиришеш или охрабриш.&qуот;
„Не треба доводити у питање пол аутора&qуот;
Уметности којима се Јана и ТКВ баве често су неправедно етикетиране као мушке, нарочито на простору Србије и бивше Југославије.
„Тешко је искоренити шовинизам из стрипа, који није продукт стрипа већ патријархалног система у ком живимо&qуот;, каже Јана Адамовић.
„Нико вама неће забранити да се бавите стрипом јер сте жена, али јавља се тај израз 'женски стрип', који уопште не признајем. То није категорија, то не постоји.&qуот;
„Без обзира у ком стили и жанру да радимо, нас увек групишу у 'женски стрип', а мушкарце не.&qуот;
Додаје да је по том питању ситуација у Француској другачија, али и да се стање у Србији полако поправља.
„Мислим да је то резултат неких изложби, прича и свађа које смо [стрип ауторке] водиле у Београду на ту тему&qуот;, сматра Јана.
ТКВ се слаже да међу људима још увек влада мишљење да су „стрип или стрит арт мушке дисциплине&qуот;.
„Ја то не видим тако. Или црташ или не црташ. Зашто би уопште доводили у питање пол ауторке?&qуот;, каже ТКВ.
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/Б4Мори3пПцЕ/
Нестална уметност
За разлику од стрип аутора, они који се баве уличном уметношћу свесни су да њихова дела лако могу да буду прекречена, прелепљена, па чак и срушена.
Ретко који графит или мурал преживе тест времена и реновирања фасада.
„Ако хоћеш да се бавиш графитима,, мораш одмах да схватиш да нема везивања за радове&qуот;, каже ТКВ.
„Ти дајеш нешто улици и дајеш људима твоју неку енергију, који то гледају и уписују неко њихово значење. Затим то нестане, али се појави на неком другом месту.&qуот;
Цртање графита описује као „игру са јавним простором&qуот;.
„То је политички чин заузимања јавног простора по сопственом нахођењу. И онда нема плакања када то нестане&qуот;
ТКВ нема проблем када неко њено дело нестане, јер, како каже „пре него што нестане, на улици је&qуот;.
„Није у галерији или у музеју, затворено од света, него је слободно и ту за све људе.&qуот;
Цртеж као чин активизма
ТКВ је дуго инсистирала на томе да њени радови нису политички и да не жели да се ангажује на тај начин.
„Али онда сам схватила - свако цртање у јавном простору без дозволе јесте политички чин, без обзира што тема рада није политичка&qуот;, открива ТКВ.
„Средина у којој црташ одређује каква ће ти бити уметност.&qуот;
Можда штампани стрип није најпопуларнија и највидљивија форма литературе међу младима, али девета уметност је у великој мери присутна на интернету.
Све новије форме у које се стрип трансформише младима отварају простор за друштвени активизам.
„Стрип је погодан медиј да се буде ангажован и нуди веће слободе него што људи мисле&qуот;, истиче Јана.
Као добре примере она наводи Андријану Вешовић - Зомбијану и Михаелу Ерцег, чији су радови допрели до више десетина хиљада људи.
Бројне ауторке и аутори стварају стрипове који никада ни не стигну до штампарије, али стигну до публике. Стрипове који имају шта да кажу на различите теме.
„Стрип је јако близак младима, а веб комицима се отиснуо у неке интересантне воде&qуот;, каже Јана.
„Чак и мимови, састављени од више слика, изгледају као нека врста стрипа. Имају код који се чита.&qуот;
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/Б1ЈЈДДУо4И3/
За боље сутра
На питање шта би променила у области у којој ствара у Србији, Јана одговара: читалачке навике и куповну моћ.
„Волела бих да људи могу мало више да читају и купују стрипове који нису Загор и Алан Форд.&qуот;
„Да је публика отворенија, да има већу куповну моћ, онда би и издавачи би имали финансијску моћ да подрже и нас који стварамо неке другачије стрипове.&qуот;
Када је реч о стрит арту, ТКВ би волела да постоји боља размена међу уметницима.
„Брејнсторминг, инспирација, комуникација. Из тога свима може да буде боље&qуот;, каже ТКВ.
„Ако само ти посматраш свој рад, то један пар очију. Али ако делиш са осталима, из тога може да изађе нешто друго, можда боље.&qуот;
Заједничка витешка изложба
Звук лупања бубњева са тонске пробе који допире из централне просторије знак је да интервју треба да приводимо крају.
Откако смо разговарали, ТКВ је одржала изложбу Записи пред сан, у оквиру Јапанско-српског фестивала филма. Изложба се из Југословенске кинотеке у Београду преселила у Нови Сад.
„Узбуђена сам и имам гомилу идеја шта бих радила&qуот;, каже ТКВ.
Једна од тих идеја је и заједничка изложба са Јаном Адамовић, која у плану има и аутобиографски стрип дневник.
„Размишљале смо да направимо заједничку витешку изложбу&qуот;, каже Јана.
„Два различита стила да спојимо у једно&qуот;, убацује се ТКВ.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.15.2019)
