Пшеницом у Србији засејано 430.000 хектара, а неопходно 500.000

У Србији је пшеницом јесенас засејано 430.000 хектара, а треба бар 500.000, рекао је данас стручни сарадник фирме "Бест Сеед Продуцер" (БСП) Мирослав Малешевић.

Рекао је да су "многи одустали од сетве због високих трошкова и ниске цене пшенице просечног квалитета, а да мало има рода који је врхунског квалитета и кошта више од 20 динара по килограму".

Малешевић је рекао да је пшеница никла и да је чак можда мало бујнија него што би било пожељно.

Директор пословног удужења "Жита Србије" Мирослав Малешевић рекао је да још нема прецизних подата, а процена је да је засејано више од 400.000 хектара, а сетва ће трајати до новембра.

"У Србија се у последњих седам година пшеница сеје на 550.000 до 650.000 хектара. Пшеница је у добром стању и до сада је никла на око 50 одсто засејаних површина, а прошле године у ово време на свега пет одсто", рекао је Саковић.

Сетва још траје у централној Србији од Крагујевца до Прокупља где је владала екстремна суша.

Саковић је рекао да је тешко рећи шта је оптимални рок за сетву, али да то није 31. октобар јер је тај рок утврђен раније, док се сада сеју другачије, савременије сорте.

"Последњих година пшеница се сеје у октобру и новембру, ретко у децембру", казао је Саковић.

Произвођачи су, по његовим речима, употребили 50 одсто "декларисаног семена" и неће одустати од сејања јефтинијег, "меркантилног жита" које даје слабији принос. Тако ће бити "све док се не нађу подстицајна средства за произвођаче" да би сејали квалитетнију, мада скупљу семенску пшеницу која даје већи род.

Саковић је рекао да произвођачи у Србији не треба да очекују значајно поскупљење пшенице јер је шест од последњих седам година у свету било рекордно по производњи те житарице.

(Бета, 18.11.2019)