Сусрет са Лужичким Србином у супермаркету
Политика 22.11.2019 | Зора Дарина
Давно сам овде у Сиднеју упознала једну баку чија је мајка била Лужичка Српкиња. Живела је сама и често сам је посећивала. Једном је рецитовала неку песмицу. Рекла сам јој да иако не разумем речи песма у мени изазива топле емоције. Следећи пут на столици чекао ме превод „Красне Лужице” и „Милка” чоколада.
Стајала сам у реду у „Алдију” са пуном корпом намирница. За разлику од мојих познаника, који се увек жале на гужве, мени никад није био проблем да стојим у реду. То ми дође као некакав вид медитације. До мене су допирале речи арапског, индијског и енглеског језика. Обожавам то шаренило говора. Цео свет на једном месту. Напољу се спуштала магла. Сипила је ситна киша а у ваздуху је мирисала јесен. Лепе су јесени у Аустралији. Дођох и ја на ред. После неколико
Додај Наслови.нет као Google извор
